Сеан Цоннерy

Сеан Цоннерy
Сеан Цоннерy 2008.
Биографске информације
Рођење	Тхомас Сеан Цоннерy (1930-08-25)25. 8. 1930.[1] Единбургх, Шкотска
Смрт	31. 10. 2020. (доб: 90)
Супружник	Диане Циленто (1962–1973) Мицхелине Роqуебруне (1975–)
Опус
Дјелатни период	1954 - 2006
Знамените улоге
Јамес Бонд
Награде Најбољи споредни глумац 1987 Тхе Унтоуцхаблес
Службене странице
http://www.seanconnery.com

Сир Тхомас Сеан Цоннерy (Единбургх, 25. коловоза 1930. - Бахами, 31. листопада 2020.), био је шкотски глумац. Прославио се улогом Јамеса Бонда у истоименом филмском серијалу.

Тхомас Сеан Цоннерy рођен је 25. августа 1930. године у сиромашној четврти Фоунтаинбридге у граду Единбургху. Цоннерyев отац био је возач камиона, а мајка слушкиња. У том браку поред Сеана рођен је и Неил 1938. године. У доби од 15 година Сеан је избачен из школе па се придружио британској ратној морнарици. Иако је у школи лош ученик у ратној морнарици је био добар часник. Након што је напустио војску посветио се бодy буилдингу, који му омогућавао да повремено добије посао модела који рекламира купаће гаћице. Поред тога Цоннерy је био физички радник, зидар, лаштитељ мртвачких ковчега, спасилац на плажи и умјетнички модел на Академији ликовних умјетности.

Године 1950. појавио се на натјецању Мр. Универсе, представљајући Шкотску, и тада је освојио треће мјесто. Његов казалишни деби био је у Лондону 1951. године. Три године касније (1954.) глумио је на британској телевизији (ББЦ) гдје је постигао успјех у Реqуием фор а Хеавywеигхт. Након тога почео је глумити на филмском платну играјући мање улоге. Његова прва важнија филмска улога била је у филму Анотхер Тиме, Анотхер Плаце (1958.), гдје му је партнерица била Лана Турнер. Такођер је глумио и у великом филмском епу из 1958. године А Нигхт То Ремембер. Невјероватно згодни Цоннерy окушао се и у маштовитом Диснеyевом филму Дарбy О'Гилл анд тхе Литтле Пеопле (1959.), а појавио се и у филмовима Тарзан'с Греатест Адвентуре (1959.), Тхе Лонгест Даy (1962.). Године 1964. глумио је с Типпи Хедрен у Хитцхцоцковом филму Марние .

Међутим Цоннерy је још увијек био релативно непознат све док није одглумио улогу тајног агента Јамеса Бонда, у серији филмова заснованих на пустоловним новелама Иана Флеминга. Улогу Јамеса Бонда добио је гласовањем читатеља дневног листа Даилy Еxпресс, а не како каже легенда да су га продуценти Броццоли и Салтзман случајно спазили кроз прозор док је корачао гипко попут пантере и одмах заробили. Конкуренти за ту улогу били су му Царy Грант, Реx Харрисон, Тревор Хоwард, Патрицк МцГоохан и Рогер Мооре. Занимљиво је споменути да се Иан Флеминг борио "рукама и ногама" да Цоннерy не добије главну улогу. Први филм из серијала о британском тајном агенту био је Др. Но (1962.), услиједили су: Из Русије с љубављу (1963.), Голдфингер (1964.), Операција Гром (1965.), Само двапут се живи (1967.) и Дијаманти су вјечни (1971.). Након што се заситио улоге Јамеса Бонда, Цоннерy се окушао у серији акцијских филмова као што су Тхе Wинд анд тхе Лион (1974.), Тхе Ман Wхо Wоулд Бе Кинг (1975.), и Тхе Греат Траин Робберy (1981.). Захваљујући искуству стеченом играјући Бонда био је успјешан и у филмовима с темом политичких интрига: Тхе Неxт Ман (1976.), Цуба (1979.), Лов на Црвени октобар (1990.) и Руска кућа (1990.). У филму Тхе Оффенце (1973.) глумио је проблематичног полицијског детектива.

Године 1981. вратио се улози Јамеса Бонда у филму Никад не реци никад. То је био задњи филм из серијала о Јамесу Бонду у којем је Цоннерy био главни глумац. За филм Недодирљиви (1987.) освојио је Осцара и Златни глобус за улогу ирског полицајца Малонеа. За улогу Јонесова оца у филму Индиана Јонес и посљедњи крижарски рат (1989.) номиниран је за Осцара и Златни глобус. Цоннерy се окушао и као продуцент и глумац у филму Медицине Ман (1992.) те као глумац и извршни продуцент у фимовима Рисинг Сун (1993.), Јуст Цаусе (1995.) и Хрид (1996) (1996.). Занимљива је чињеница да су рачунални аниматори проучавали Цоннерyеве гесте и мимику лица не би ли их пренијели на рачуналом креиран лик и кретње змаја у филму Драгонхеарт.

Године 1999. продуцирао је филм Клопка (1999.), у којем је с Цатхерине Зета-Јонес, глумицом четрдесет година млађом од Цоннерyа (премда се у свибњу 2000. године у хрватском тиску појавила вијест како је она заправо 20 година старија него што тврди), одглумио љубавну романцу. Као шездесетгодишњака магазин Пеопле прогласио га је 1995. године најсексипилнијим живућим мушкарцем, на што је одмах узвратио ријечима: Хвала Богу, све је добро док нисам најпривлачнији мртав мушкарац. Наредне године (1996.) часопис Емпире прогласио га је седмом најпривлачнијом филмском звијездом свих времена. Испред њега су била само двојица припадника мушког спола: Јохннy Депп и Роберт Редфорд.

Цоннерy је 12 година био ожењен с глумицом Диане Циленто (у раздобљу између 1962. и 1973. године). Из тог брака родио се син Јасон 1963. године. Његова тренутна супруга је француско-мароканска сликарица Мицхелине Роqуебруне. Данас Цоннерy мирно живи на три адресе: у Шпањолској, на Бахамима и у Лос Ангелесу, дружи се са својим унуцима и заједно с њима гледа филмове о Јамесу Бонду. Игра голф, радо пије мартини, али му је ипак најдражи шкотски wхискy. Блиски пријатељи тврде како је помало хипохондричан. На крају је можда занимљиво споменути да је Цоннерy поборник политичке странке која тражи самосталну и независну Шкотску изван Велике Британије.

Најпознатији филмови које је снимио: Доктор Но (1962.), Из Русије с љубављу (1962.), Голдфингер (1964.), Дијаманти су вјечни (1971.), Човјек који је хтио постати краљ (1975.), Велика пљачка влака (1979.), Хигхландер (1986.), Име руже (1986.), Недодирљиви (1987.) Лов на Црвени октобар (1990.).

Сеан Цоннерy на Wикимедијиној остави

• ИМДб профил
• Службена страница
• Сеан Цоннерy Онлине