Сеан Цоннерy

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сеан Цоннерy
Сеан Цоннерy 2008.
Биографске информације
РођењеТхомас Сеан Цоннерy
(1930-08-25)25. 8. 1930.[1]
Единбургх, Шкотска
Смрт31. 10. 2020. (доб: 90)
СупружникДиане Циленто (1962–1973)
Мицхелине Роqуебруне (1975–)
Опус
Дјелатни период1954 - 2006
Знамените улоге
Службене странице
http://www.seanconnery.com

Сир Тхомас Сеан Цоннерy (Единбургх, 25. коловоза 1930. - Бахами, 31. листопада 2020.), био је шкотски глумац. Прославио се улогом Јамеса Бонда у истоименом филмском серијалу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Тхомас Сеан Цоннерy рођен је 25. августа 1930. године у сиромашној четврти Фоунтаинбридге у граду Единбургху. Цоннерyев отац био је возач камиона, а мајка слушкиња. У том браку поред Сеана рођен је и Неил 1938. године. У доби од 15 година Сеан је избачен из школе па се придружио британској ратној морнарици. Иако је у школи лош ученик у ратној морнарици је био добар часник. Након што је напустио војску посветио се бодy буилдингу, који му омогућавао да повремено добије посао модела који рекламира купаће гаћице. Поред тога Цоннерy је био физички радник, зидар, лаштитељ мртвачких ковчега, спасилац на плажи и умјетнички модел на Академији ликовних умјетности.

Филмска каријера

[уреди | уреди извор]

Године 1950. појавио се на натјецању Мр. Универсе, представљајући Шкотску, и тада је освојио треће мјесто. Његов казалишни деби био је у Лондону 1951. године. Три године касније (1954.) глумио је на британској телевизији (ББЦ) гдје је постигао успјех у Реqуием фор а Хеавywеигхт. Након тога почео је глумити на филмском платну играјући мање улоге. Његова прва важнија филмска улога била је у филму Анотхер Тиме, Анотхер Плаце (1958.), гдје му је партнерица била Лана Турнер. Такођер је глумио и у великом филмском епу из 1958. године А Нигхт То Ремембер. Невјероватно згодни Цоннерy окушао се и у маштовитом Диснеyевом филму Дарбy О'Гилл анд тхе Литтле Пеопле (1959.), а појавио се и у филмовима Тарзан'с Греатест Адвентуре (1959.), Тхе Лонгест Даy (1962.). Године 1964. глумио је с Типпи Хедрен у Хитцхцоцковом филму Марние .

Међутим Цоннерy је још увијек био релативно непознат све док није одглумио улогу тајног агента Јамеса Бонда, у серији филмова заснованих на пустоловним новелама Иана Флеминга. Улогу Јамеса Бонда добио је гласовањем читатеља дневног листа Даилy Еxпресс, а не како каже легенда да су га продуценти Броццоли и Салтзман случајно спазили кроз прозор док је корачао гипко попут пантере и одмах заробили. Конкуренти за ту улогу били су му Царy Грант, Реx Харрисон, Тревор Хоwард, Патрицк МцГоохан и Рогер Мооре. Занимљиво је споменути да се Иан Флеминг борио "рукама и ногама" да Цоннерy не добије главну улогу. Први филм из серијала о британском тајном агенту био је Др. Но (1962.), услиједили су: Из Русије с љубављу (1963.), Голдфингер (1964.), Операција Гром (1965.), Само двапут се живи (1967.) и Дијаманти су вјечни (1971.). Након што се заситио улоге Јамеса Бонда, Цоннерy се окушао у серији акцијских филмова као што су Тхе Wинд анд тхе Лион (1974.), Тхе Ман Wхо Wоулд Бе Кинг (1975.), и Тхе Греат Траин Робберy (1981.). Захваљујући искуству стеченом играјући Бонда био је успјешан и у филмовима с темом политичких интрига: Тхе Неxт Ман (1976.), Цуба (1979.), Лов на Црвени октобар (1990.) и Руска кућа (1990.). У филму Тхе Оффенце (1973.) глумио је проблематичног полицијског детектива.

Године 1981. вратио се улози Јамеса Бонда у филму Никад не реци никад. То је био задњи филм из серијала о Јамесу Бонду у којем је Цоннерy био главни глумац. За филм Недодирљиви (1987.) освојио је Осцара и Златни глобус за улогу ирског полицајца Малонеа. За улогу Јонесова оца у филму Индиана Јонес и посљедњи крижарски рат (1989.) номиниран је за Осцара и Златни глобус. Цоннерy се окушао и као продуцент и глумац у филму Медицине Ман (1992.) те као глумац и извршни продуцент у фимовима Рисинг Сун (1993.), Јуст Цаусе (1995.) и Хрид (1996) (1996.). Занимљива је чињеница да су рачунални аниматори проучавали Цоннерyеве гесте и мимику лица не би ли их пренијели на рачуналом креиран лик и кретње змаја у филму Драгонхеарт.

Године 1999. продуцирао је филм Клопка (1999.), у којем је с Цатхерине Зета-Јонес, глумицом четрдесет година млађом од Цоннерyа (премда се у свибњу 2000. године у хрватском тиску појавила вијест како је она заправо 20 година старија него што тврди), одглумио љубавну романцу. Као шездесетгодишњака магазин Пеопле прогласио га је 1995. године најсексипилнијим живућим мушкарцем, на што је одмах узвратио ријечима: Хвала Богу, све је добро док нисам најпривлачнији мртав мушкарац. Наредне године (1996.) часопис Емпире прогласио га је седмом најпривлачнијом филмском звијездом свих времена. Испред њега су била само двојица припадника мушког спола: Јохннy Депп и Роберт Редфорд.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Цоннерy је 12 година био ожењен с глумицом Диане Циленто (у раздобљу између 1962. и 1973. године). Из тог брака родио се син Јасон 1963. године. Његова тренутна супруга је француско-мароканска сликарица Мицхелине Роqуебруне. Данас Цоннерy мирно живи на три адресе: у Шпањолској, на Бахамима и у Лос Ангелесу, дружи се са својим унуцима и заједно с њима гледа филмове о Јамесу Бонду. Игра голф, радо пије мартини, али му је ипак најдражи шкотски wхискy. Блиски пријатељи тврде како је помало хипохондричан. На крају је можда занимљиво споменути да је Цоннерy поборник политичке странке која тражи самосталну и независну Шкотску изван Велике Британије.

Најпознатији филмови које је снимио: Доктор Но (1962.), Из Русије с љубављу (1962.), Голдфингер (1964.), Дијаманти су вјечни (1971.), Човјек који је хтио постати краљ (1975.), Велика пљачка влака (1979.), Хигхландер (1986.), Име руже (1986.), Недодирљиви (1987.) Лов на Црвени октобар (1990.).

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Филм Улоге
(1957.) Но Роад Бацк Спике
(1957.) Хелл Дриверс Јохннy Катес
(1957.) Ацтион оф тхе Тигер Мике
(1957.) Тиме Лоцк Wелдер бр. 1
(1958.) Једном, негдје, Анотхер Тиме, Анотхер Плаце Марк Тревор
(1959.) Дарбy О'Гилл анд тхе Литтле Пеопле Мицхаел МцБриде
(1959.) Тарзан'с Греатест Адвентуре О'Баннион
(1961.) Тхе Фригхтенед Цитy Паддy Дамион
(1961.) Он тхе Фиддле Педлар Пасцое
(1962.) Тхе Лонгест Даy Пвт. Фланаган
(1962.) Др. Но Јамес Бонд
(1963.) Из Русије с љубављу, Фром Руссиа wитх Лове Јамес Бонд
(1964.) Голдфингер Јамес Бонд
(1964.) Wоман оф Страw Антхонy Рицхмонд
(1964.) Марние Марк Рутланд
(1965.) Операција Гром, Тхундербалл Јамес Бонд
(1965.) Тхе Хилл Јое Робертс
(1966.) А Фине Маднесс Самсон Схиллитое
(1967.) Само двапут се живи, Yоу Онлy Ливе Тwице Јамес Бонд
(1968.) Схалако Мосес Зебулон "Схалако" Царлин
(1969.) Црвени шатор Роалд Амундсен
(1970.) Тхе Моллy Магуирес Јацк Кехое
(1971.) Тхе Андерсон Тапес Јохн "Дуке" Андерсон
(1971.) Дијаманти су вјечни, Диамондс Аре Форевер Јамес Бонд
(1972.) Тхе Оффенце Детектив Сергеант Јохнсон
(1973.) Зардоз Зед
(1974.) Убојство у Оријент Еxпрессу, Мурдер он тхе Ориент Еxпресс Пуковник Арбутхнот
(1974.) Рансом
(1975.) Тхе Ман Wхо Wоулд Бе Кинг Даниел Дравот
(1975.) Тхе Wинд анд тхе Лион Мула Ацхмед Мохаммед ел-Раисули величанствени
(1976.) Робин анд Мариан Робин Хоод
(1976.) Тхе Неxт Ман Кхалил Абдул-Мухсен
(1977.) А Бридге Тоо Фар Мај. Ген. Роy Урqухарт
(1979.) Тхе Фирст Греат Траин Робберy Едwард Пиерце
(1979.) Метеор Др. Паул Брадлеy
(1979.) Цуба Мај. Роберт Дапес
(1981.) Тајна Јупитера, Оутланд О'Ниел
(1981.) Временски бандити, Тиме Бандитс Краљ Агамемнон
(1982.) Wронг Ис Ригхт Патрицк Хале
(1982.) Фиве Даyс Оне Суммер Доуглас Мередитх
(1983.) Никад не реци никад, Невер Саy Невер Агаин Јамес Бонд
(1984.) Сwорд оф тхе Валиант Тхе Греен Книгхт
(1986.) Име руже, Тхе Наме оф тхе Росе Wиллиам оф Баскервилле
(1986.) Хигхландер Јуан Санцхез Вилла-Лобос Рамирез
(1987.) Недодирљиви, Тхе Унтоуцхаблес Полицајац Малоне
(1988.) Пресидио, Тхе Пресидио Лт. Цол. Алан Цалдwелл
(1989.) Индиана Јонес и посљедњи крижарски рат, Индиана Јонес анд тхе Ласт Црусаде Професор Хенрy Јонес
(1989.) Обитељски посао, Фамилy Бусинесс Јессие МцМуллен
(1990.) Лов на Црвени Октобар, Тхе Хунт фор Ред Оцтобер Заповједник Марко Рамиус
(1990.) Тхе Руссиа Хоусе Бартхоломеw "Барлеy" Сцотт Блаир
(1991.) Хигхландер 2, Хигхландер II: Тхе Qуицкенинг Јуан Сáнцхез Вилла-Лобос Рамíрез
(1992.) Медицине Ман Др. Роберт Цампбелл
(1993.) Излазеће сунце, Рисинг Сун Цапт. Јохн Цоннор
(1994.) Добричина у Африци, А Гоод Ман ин Африца Др. Алеx Мурраy
(1995.) Оправдана сумња, Јуст Цаусе Паул Армстронг
(1995.) Први витез, Фирст Книгхт Краљ Артхур
(1995.) Драгонхеарт (глас)
(1996.) Хрид, Тхе Роцк Јохн Патрицк Масон
(1998.) Осветници, Тхе Авенгерс Сир Аугуст де Wyнтер
(1998.) Љубавне игре, Плаyинг бy Хеарт Паул
(1999.) Клопка, Ентрапмент Роберт МацДоугал
(2000.) У потрази за Форрестером, Финдинг Форрестер Wиллиам Форрестер
(2003.) Дружба правих гентлемена, Тхе Леагуе оф Еxтраординарy Гентлемен Аллан Qуатермаин

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]