Sei donne per l'assassino

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сеи донне пер л'ассассино
(Сиx Феммес поур л'ассассин)
(Блутиге Сеиде)
сцена из филма
РежијаМарио Бава
Сценарио
Улоге
МузикаЦарло Рустицхелли[1]
ФотографијаУбалдо Терзано[1]
МонтажаМарио Серандреи[1]
Студио
  • Продуцтионс Георгес де Беаурегард (Парис)
  • Топ-Филм Продуктионсгеселлсцхафт мбХ
  • Еммепи Цинематографица[1]
Датум(и) премијере
14. 3. 1964 (1964-03-14) (Италија)
Трајање89 мин.
Земља
Језикиталијански
Буџет150.000 $ (прерачунато)
Бруто приход123,000.000 ИТЛ (Италија)

Сеи донне пер л'ассассино (сх. Шест жена за убицу), познат и по енглеском наслову Блоод анд Блацк Лаце (сх. Крв и црна свила) у међународној дистрибуцији, је италијанско-француско-западноњемачки филмски трилер снимљен 1964. у режији Марија Баве, познат као први "прави" гиалло филм, односно као једно од најутицајнијих остварења у хисторији жанра.

Главни ликови филма су власница модног салона (чији лик тумачи Ева Барток) и њен љубавник (чији лик тумачи Цамерон Митцхелл) који га користе као параван за кријумчарење кокаина. Радња приказује како манекенке запослене у салону постају жртвом маскираног убице чији је циљ пронаћи дневник једне од њих са компромитирајућим детаљима.

Бава је претходне године снимио црно-бијели филм Ла рагазза цхе сапева троппо, који се због сличности теме и стила понекад назива првим гиалло филмом. У случају Сеи донне је, међутим, користио не само филм у боји, него је и сценарио, који је у свом оригиналном облику имао рутински и конвенционални криминалистички wходуннит заплет искористио као прилику за филм гдје нагласак није толико на проналажењу убице колико у приказу начина на који се врше убиства. При томе су се користиле технике стварања напетости које су филм жанровски приближиле хорору, али и изузетна маштовитост, односно дотада ријетко виђана бруталност ликвидација. Те су сцене снимане за маниристичком прецизношћу и вјештином, те се Сеи донне често наводи као један од најбољих Бавиних филмова. Бава је такођер, препознавши експлоатацијске потенцијале, користио и прилику да у филму приказује што више оскудно одјевених жена, а што је укључивало и поједине сцене убистава. Тиме је створио мјешавину еротике и експлицитног насиља, која ће постати једна од битних одредница не само гиалло жанра, него и каснијег сласхер филма у Холлywооду.

  • Цамерон Митцхелл ... Маx Мариан
  • Ева Барток ... Цхристина
  • Тхомас Реинер ... Инспектор Силвестер
  • Ариана Горини ... Ницоле
  • Данте ДиПаоло ... Франк
  • Марy Арден ... Пеггy
  • Францо Рессел ... Марqуис Рицхард Морелл
  • Леа Кругхер ... Грета
  • Цлауде Дантес ... Тао-Ли

| wидтх="50%" алигн="лефт" валигн="топ" |

  • Массимо Ригхи ... Марцо
  • Гиулиано Раффаелли ... Занцхин
  • Харриетте Wхите Медин ... Цларице
  • Луциано Пигоззи ... Цесар Лосарре
  • Францесца Унгаро ... Исабелла
  • Марy Цармосино ... Манекенка
  • Хеиди Строх ... Плавокоса манекенка
  • Ензо Церусицо ... Радник на бензинској пумпи
  • Надиа Антy ... Манекенка
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Блутиге Сеиде”. филмпортал.де. Приступљено 10. III 2015. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]