Сиднеy Лумет
| Сиднеy Лумет | |
|---|---|
 Сиднеy Лумет, 1940. | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Сиднеy Артхур Лумет 25. 6. 1924. Пхиладелпхиа, Пеннсyлваниа,  Сједињене Државе |
| Смрт | 4. 9. 2011. (доб: 86) Неw Yорк Цитy |
| Супружник | Рита Гам (1949-1955) Глориа Вандербилт (1956-1963) Гаил Јонес (1963-1978) Марy Гимбел (1980-његове смрти) |
| Професионалне информације | |
| Занимање | филмски режисер, сценарист, продуцент, глумац |
| Опус | |
| Дјелатни период | 1939.-2007. |
Сиднеy Артхур Лумет (Пхиладелпхиа, Пеннсyлваниа, 25.6. 1924. - Неw Yорк Цитy, 9.4. 2011.) био је амерички филмски режисер, сценарист, продуцент и глумац. Режирао је преко 50 филмова у својој каријери. Пет пута је номиниран за Осцара, али ниједном није освојио кипић, иако је награђен почасним Осцаром за животно дјело. Филмски критичар Рогер Еберт описао га је као "једног од најбољих занатлија и најтоплијих хуманитараца од свих филмских режисера."[1] Лумет је познат и као "режисер глумаца", пошто је радио с неким од најбољих глумаца своје генерације те је знао извући максимум из њихових способности. Сеан Цоннерy, који је глумио у пет његових филмова, га је сматрао једним од најдражих режисера, јер је имао визију."[2] Ал Пацино га је описао као "једног од најцивилизиранијих људи и најљубазнијег човјека којег сам икада упознао".[3] Лумет се бавио и друштвеним темама.
Значајнији филмови су му 12 Ангрy Мен (1957), Фаил-Сафе (1964), Серпицо (1973), Мурдер он тхе Ориент Еxпресс (1974), Дог Даy Афтерноон (1975), Нетwорк (1976), Еqуус (1977) и Тхе Вердицт (1982). За филм Нетwорк је награђен Златним глобусом за најбољу режију, за 12 Ангрy Мен је добио Златног медвједа у Берлину а за Принце оф тхе Цитy је добио Награду Удружења њујоршких филмских критичара за најбољу режију.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Еберт, Рогер. "Сиднеy Лумет: Ин меморy" Архивирано 2012-11-23 на Wаyбацк Мацхине-у Цхицаго Сун Тимес, 9.4. 2011.
- ↑ "Сиднеy Лумет", Тхе Сундаy Хералд, Сцотланд, 10.4. 2011
- ↑ Линдсаy Поwерс (11.4. 2011). „Стевен Спиелберг Ремемберс Сиднеy Лумет”. Тхе Холлywоод Репортер.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
- Сиднеy Лумет на сајту ИМДб
- Сиднеy Лумет на Интернет Броадwаy Датабасе (en)
- Сиднеy Лумет на Интернет Офф-Броадwаy Датабасе