Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија Социјалистичка Република Србија Социјалистичка Република Србија
Федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
1943 — 1992
Застава Грб
Главни град	Београд
Службени језик	српскохрватски (такођер мађарски, словачки, румунски, русински у САП Војводини; Албански на САП Косово)
Успостављена у СФРЈ:  - Од  - До	1943 31.1. 1946. 27.4. 1992.
Површина  - Укупно  - Вода	Ранг 1. у СФРЈ 88.361 км² 0,13%
Становништво  - Укупно   - Густина	Ранг 1. у СФРЈ 9,506.174 114,0/км²
Валута	Југословенски динар (динар, динар)
Временска зона	УТЦ + 1

Србија (службено Социјалистичка Република Србија, акр. СРС), једна од шест република СФР Југославије. Преименована је у "Социјалистичку Републику" кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963., а деведесетих година је променила назив у Република Србија.

Србија је била највећа и најмногољуднија југословенска република, трећа по развијености (послије СР Словеније и СР Хрватске). Главни град СР Србије био је и главни град Социјалистичке Федеративне Републике Југославије - Београд. У њеном саставу су биле и две покрајине: САП Војводина и САП Косово^[1], од којих је прва припадала најразвијенијим крајевима СФРЈ, а друга најнеразвијенијим.

Конститутиван народ су били Срби, а у покрајинама поред Срба конститутивну једнакост (и то од Устава из 1974. године до доношења новог Устава из 1990. године) имале су и народности. У Војводини: Мађари, Словаци, Румуни и Русини, а на Косову и Метохији: Албанци (до пописа 1971. године, користио се назив Шиптари) и Турци. На ужем подручју Србије (изван покрајина) званичне народности биле су: Албанци и Бугари, али само у општинама у којима су представљали значајан део становништва.

Уже подручје Србије (изван покрајина) састојало се из Града Београда и осам региона (Међуопштинских регионалних заједница): Подринско - Колубарски регион (седиште Ваљево), Шумадијско - Поморавски регион (седиште Крагујевац), Подунавски регион (седиште Смедерево), Тимочки регион (седиште Зајечар), Титовоужички регион (седиште Титово Ужице), Краљевачки регион (седиште Краљево), Нишки регион (седиште Ниш) и Јужноморавски регион (седиште Лесковац).

• Град Београд (16 општина): Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски Венац, Сопот, Стари Град и Чукарица.

• Подринско-Колубарски регион (14 општина): Богатић, Ваљево, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Лозница, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина, Уб и Шабац.

• Шумадијско-Поморавски регион (12 општина): Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Крагујевац, Параћин, Рача, Рековац, Светозарево (данас Јагодина), Свилајнац, Топола и Ћуприја.

• Подунавски регион (11 општина): Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац (на Млави), Пожаревац, Смедерево и Смедеревска Паланка.

• Тимочки регион (8 општина): Бољевац, Бор, Зајечар, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин и Сокобања.

• Титовоужички регион (10 општина): Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Титово Ужице (данас Ужице) и Чајетина.

• Краљевачки регион (15 општина): Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Горњи Милановац, Краљево, Крушевац, Лучани, Нови Пазар, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин, Ћићевац и Чачак.

• Нишки регион (15 општина): Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Гаџин Хан, Димитровград, Дољевац, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Ниш, Пирот, Прокупље, Ражањ и Сврљиг.

• Јужноморавски регион (13 општина): Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Власотинце, Врање, Лебане, Лесковац, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава.

Овај чланак је дио серије Хисторија Србије

Средњовјековна Србија

Рашка

Српско Царство

Моравска Србија

Битка на Косову

Српска Деспотовина

Османска Србија

Смедеревски санџак

Аустријска Србија

Први српски устанак

Други српски устанак

Модерна Србија

Кнежевина Србија

Краљевина Србија

Србија у Првом свјетском рату

Краљевина Југославија

Недићева Србија

СФРЈ

Србија у југословенским ратовима

СР Југославија

Србија и Црна Гора

Република Србија

Хисторија Војводине

Хисторија Косова

Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

На пописима из 1971. и 1981. године, САП Војводина имала је 48 општина, од тога пет у Граду Новом Саду: Детелинара, Лиман, Петроварадин, Подунавље и Сремски Карловци. Град Нови Сад је као градска заједница општина крајем осамдесетих година укинут и формиране су две нове општине: Нови Сад и Сремски Карловци, што значи да је на попису из 1991. године, САП Војводина имала 45 општина.

• Ада, Алибунар, Апатин, Бач, Бачка Паланка, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бела Црква, Беочин, Бечеј, Врбас (у једном периоду осамдесетих година звао се Титов Врбас), Вршац, Жабаљ, Житиште, Зрењанин, Инђија, Ириг, Кањижа, Кикинда, Ковачица, Ковин, Кула, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Нови Сад, Опово, Оџаци, Панчево, Пећинци, Пландиште, Рума, Сента, Сечањ, Сомбор, Србобран, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Стара Пазова, Суботица, Темерин, Тител, Чока и Шид.

На пописима из 1971. и 1981. године САП Косово и Метохија сатојала се из 22 општине. Крајем осамдесетих година општина Драгаш подељена је на две општине: Гора и Опоље. Из састава општине Косовска Митровица издвојене су 2 нове општине: Звечан и Зубин Поток. Из састава општине Приштина издвојене су три нове општине: Косово Поље, Ново Брдо и Обилић. Из састава општине Урошевац издвојене су две нове општине: Штимље и Штрпце. Тако да је на попису из 1991. године, на САП Косову и Метохији било укупно 30 општина.

• Витина, Вучитрн, Глоговац, Гњилане, Гора, Дечани, Ђаковица, Звечан, Зубин Поток, Исток, Качаник, Клина, Косово Поље, Косовска Каменица, Косовска Митровица (у једном периоду осамдесетих година звала се Титова Митровица), Лепосавић, Липљан, Ново Брдо, Обилић, Опоље, Ораховац, Пећ, Подујево, Призрен, Приштина, Србица, Сува Река, Урошевац, Штимље и Штрпце.