The Lost World (film, 1925)
| Тхе Лост Wорлд | |
|---|---|
_-_film_poster.jpg) | |
| Режија | Харрy Хоyт |
| Продуцент | Јамие Wхите Еарл Худсон |
| Сценарио | Артхур Цонан Доyле (роман) Марион Фаирфаx (сценариј) |
| Улоге | Бессие Лове Леwис Стоне Wаллаце Беерy Ллоyд Хугхес Алма Беннетт |
| Фотографија | Артхур Едесон |
| Монтажа | Георге МцГуире |
| Дистрибуција | Фирст Натионал Пицтурес |
| Датум(и) премијере | 2. вељаче 1925. |
| Трајање | 104 мин. (оригинална верзија) 64 мин. (нова верзија) |
| Земља |  Сједињене Америчке Државе |
| Језик | енглески |
| Тхе Лост Wорлд на Интернет Мовие Датабасе | |
Изгубљени свијет (енгл. Тхе Лост Wорлд) амерички је пустоловно фантастични црно-бијели нијеми филм из 1925. којег је режирао Харрy Хоyт. Снимљен по истоименој књизи коју је написао Артхур Цонан Доyле а главне улоге тумаче Бессие Лове, Леwис Стоне и Wаллаце Беерy. То је један од првих филмова кинемтаографије у којем су употријебљени специјални ефекти како би се дочарали живи диносаури, што је имало велики утјецај на каснији развој стоп-мотион анимације. Због "културног, повијесног или естетског значаја", филм је 1990. укључен у амерички Државни филмски регистар.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]
Лондон. Професор Цхалленгер је шокирао новинаре бизарним тврдњама да Јужној Америци, у Амазони, постоје живи диносаури. Новинар Едwард Малоне открије да те тврдње заснива на дневнику истраживача Маплеа Wхитеа којег је добио од његове кћери Пауле.
Мала британска екипа предвођена професором Цхалленгером се упути у Амазону те стигну до узвисине на коју се попну. Тамо уистину открију живе диносауре на висоравни. Но тамо остану заробљени и опкољени од злих претхисторијских животиња након што један Бронтосаур баци дрво које је служило као мост за излаз са узвисине. Екипа наиђе на разне диносауре те мора бјежати како би спасила живот. Ипак, успију пронаћи излаз те уловити једног Бронтосаура и довести га у Лондон. Ипак, диносаур тамо полуди, измакне контроли те нападне пролазнике. На крају побјегне у ријеку Темзу.
Филмска екипа
[уреди | уреди извор]- Харрy О. Хоyт, редатељ
- Бессие Лове као Паула Wхите
- Леwис Стоне као Јохн Роxтон
- Wаллаце Беерy као Професор Цхалленгер
- Ллоyд Хугхес као Едwард Малоне
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- При премијери је филм трајао преко 100 минута али је велик дио био изгубљен па је остала само верзија у трајању од 60-ак минута.[2] Наиме, филм је снимљен тијеком нијемог раздобља, а када је 1927. први пут представљен звучни филм, донијета је невјеројатна одлука о уништењу свих примјерака "Изгубљеног свијета" пошто су продуценти планирали снимити звучну верзију, која пак никада није снимљена.[3] Ипак, 1992. се случајно открио негатив у Чешкој па се рестаурирала стара верзија.
- Изгубљени свијет је револуционирао специјалне ефекте употребом стоп мотион анимације, те је тако омогучио настанак филма Кинг Конг (1933), а тај је пак инспирирао будучи рад Раyа Харрyхаусена.
Попис диносаура на филму
[уреди | уреди извор]- Агатхаумас ([4] у сцени битке са Тyранносауром)
- Аллосаурус (главни месождер, напада Трацходона, Трицератопса и Бронтосаура)
- Брацхиосаурус (у сцени вулканске ерупције, којег напада Аллосаурус)
- "Бронтосаурус" (након борбе са Аллосауром, заробљен је и одведен у Лондон)
- Птеранодон (прва претхисторијска животиња коју виде истраживачи када лети)
- Стегосаурус (бјежи од ерупције вулкана, као и друге животиње)
- Трацходон (плијен Аллосаура)
- Трицератопс (у сцени крда, те способан борити се са Аллосауром)
- Тyранносаурус[5]
- Тоxодон (младог поједе Птеранодон)
Критике
[уреди | уреди извор]Алмар Хафлидасон је у својој рецензији написао:
- "Сценариј је написан заморно како не би било потребно употријебити специјалне ефекте, но гениј Wиллис О'Бриен је створио такве увјерљиве филмске диносауре да су дијелови сценарија избачени како би филм имао више мјеста за његов рад. Иако филм није толико узбудљив као "Кинг Конг", ипак је далеко испред својег времена".[3]
Кен Хаке је такођер хвалио филм:
- "Изнимно забаван, макар неспретан нијеми филм са специјалним ефектима".
Деннис Сцхwартз је закључио:
- "Величанствени специјални ефекти Wиллиса О'Бриена, који је касније учинио исто за "Кинг Конга", чине овај филм обавезним гледањем за филмске повијесничаре".
Марк Боурне је написао:
- "Како се филм данас држи? Углавном поприлично добро, поготово ако се гледа из перспективе повијести кинематографије. Реченица из оригиналне рецензије Лифе магазина још увијек вриједи и данас - Технолошки гледано, Изгубљени свијет је величанствен. Драматуршки, није ништа особит".[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Филмс Селецтед то Тхе Натионал Филм Регистрy, 1989-2010”. Државни филмски регистар. Приступљено 23. просинца 2012.
- ↑ „Тхе Лост Wорлд 1925”. Целуллоид Диносаурс. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-11. Приступљено 2010-11-22.
- ↑ 3,0 3,1 Алмар Хафлидасон (2001-06-25). „ББЦ - Филмс - Тхе Лост Wорлд”. ББЦ Неwс. Приступљено 2010-11-22.
- ↑ Цорy Гросс. „Тхе Лост Wорлд - Марцел Дегадо”. силентмовиемонстерс.трипод.цом. Приступљено 4. травња 2013.
- ↑ Глут, Доналд Ф.; Бретт-Сурман, Мицхаел К. (1997). „Диносаурс анд тхе медиа”. у: Фарлоw, Јамес; анд Бретт-Сурман, Мицхаел К. (едс.). Тхе Цомплете Диносаур. Блоомингтон анд Индианаполис: Индиана Университy Пресс. стр. 675–706. ИСБН 0-253-33349-0.
- ↑ Марк Боурне. „ДВД Јоурнал - Тхе Лост Wорлд”. ДВД Јоурнал. Приступљено 2010-11-22.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]
- Тхе Лост Wорлд на сајту ИМДб
- Роттентоматоес.цом (на енглеском језику)
- Филм на YоуТубеу (верзија од 93 мин.)
