The Man Who Knew Too Much (film, 1956)
| Тхе Ман Wхо Кнеw Тоо Муцх | |
|---|---|
.jpg) | |
| Пријевод | Човјек који је превише знао |
| Жанр | трилер |
| Режија | Алфред Хитцхцоцк |
| Продукција | Алфред Хитцхцоцк |
| Сценарио | Јохн Мицхаел Хаyес према причи коју су написали Цхарлес Беннетт и D.Б. Wyндхам-Леwис |
| Улоге | Јамес Стеwарт Дорис Даy Бренда Де Банзие Бернард Милес Алан Моwбраy Хилларy Брооке Цхристопхер Олсен |
| Музика | Глазба: Бернард Херрманн Артхур Бењамин Пјесме: Раy Еванс Јаy Ливингстон |
| Премијера | 1. 6. 1956 |
| Језик | енглески језик |
| Трајање | 120 мин. |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Компанија | |
| Дистрибутер | Парамоунт Пицтурес Универсал Пицтурес (1983. - данас) |
| Буџет | $1,200,000 |
| Техничка екипа | |
| Монтажа | Георге Томасини |
| Тхе Ман Wхо Кнеw Тоо Муцх на Интернет Мовие Датабасе | |
Човјек који је превише знао (енг. Тхе Ман Wхо Кнеw Тоо Муцх) је трилер Алфреда Хитцхцоцка из 1956. Овај филм је обрада истоименог Хитцхцоцковог филма снимљеног 1934.
Филм је добио Осцара за најбољу пјесму за пјесму Qуе Серá, Серá коју у филму пјева Дорис Даy.
Радња
[уреди | уреди извор]Др. Бен МцКенна (Јамес Стеwарт), његова супруга Јо (Дорис Даy) и њихов син Ханк (Цхристопхер Олсен) су на одмору у Мароку. Тијеком пута, у аутобусу, упознају мистериозног Лоуиса Бернарда (Даниел Гелин), а у Мароку, тијеком ручка, упознају Драyтонове (Бернард Милес и Бренда де Банзие), још један пар који је на одмору.
Сљедећи дан обитељ МцКенна на мароканској тржници свједочи атентату на шпијуна. Прија него умре, шпијун Бену шапне страшну тајну: нечији живот је у опасности. Драyтонови тада отимају Беновиг сина Ханка како би увјерили Бена да не каже полицији што је чуо.
Бен слиједи трагове и налази отмичаре у цркви гдје г. Драyтон глуми свећеника. Ту сазнаје да је план атентат на вођу једне еуропске државе који би се требао догодити тијеком концерта у Роyал Алберт Халлу.
Бен и Јо одвојено проналазе убојицу на концерту гдје треба убити вођу државе баш када свирачи свирају врло гласну дионицу. Но, у глазбеној паузи, баш прије те дионице, Јо врисне. Врисак омете атентатора, који промаши, а Бен га почне хватати по дворани све док овај не падне са балкона и умре.
Пар тада тражи отмичаре и дође до амбасаде у Лондону гдје су дочекани као хероји. Господин Драyтон, у немогућности да убије Ханка, помогне му да нађе свог оца. Господин Драyтон тада покуша побјећи с њима као таоцима, но Бен га гурне и он падне низ стубе и изгуби живот.
Глумачка постава
[уреди | уреди извор]- Јамес Стеwарт - Др. Бењамин 'Бен' МцКенна
- Дорис Даy - Јосепхине Цонwаy 'Јо' МцКенна
- Бренда Де Банзие - Луцy Драyтон
- Бернард Милес - Едwард Драyтон
- Ралпх Труман - Инспектор Буцханан
- Даниел Гéлин - Лоуис Бернард
- Могенс Wиетх - Амбасадор
- Алан Моwбраy - Вал Парнелл
- Хилларy Брооке - Јан Петерсон
- Цхристопхер Олсен - Хенрy 'Ханк' МцКенна
- Реггие Налдер - Риен
- Рицхард Wаттис - Менадђер
- Ноел Wиллман - Wобурн
- Алиx Талтон - Хелен Парнелл
- Yвес Браинвилле - Полицијски инспектор
Хитцхцоцков цамео
[уреди | уреди извор]Као и у сваком свом филму, редатељ Алфред Хитцхцоцк има цамео наступ. У Човјеку који је превише знао Хитцхцоцк се може видјети како проматра акробате на тржници, леђима окренут камери, мало прије убојства шпијуна.
Глазба
[уреди | уреди извор]Глазба игра велику улогу у филму. Иако је Бернард Херрманн складао релативно мало позадинске глазбе за филм, извођење кантате Олујни облаци Артхура Бењамина је климакс филма. У додатак томе, лик који у филму тумачи Дорис Даy је тада умировљена пјевачица. Више пута у филму она пјева пјесму Qуе Серá, Серá која је филму 1956. донијела Осцара за најбољу пјесму. Пјесма је на америчким љествицама досегла 2. мјесто, а на британским 1. мјесто.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Тхе Ман Wхо Кнеw Тоо Муцх на сајту ИМДб
- Снимци филма
- Рецензија на Радиотимес.цом Архивирано 2005-11-27 на Wаyбацк Мацхине-у
