The Wild Bunch

Тхе Wилд Бунцх
кино постер
Жанр	вестерн
Режија	Сам Пецкинпах
Продуцент	Пхил Фелдман
Сценарио	Прича: Wалон Греен Роy Н. Сицкнер Сценариј: Сам Пецкинпах Wалон Греен
Улоге	Wиллиам Холден Ернест Боргнине Роберт Рyан Едмонд О'Бриен Wаррен Оатес Бен Јохнсон
Музика	Јеррy Фиелдинг
Фотографија	Луциен Баллард
Монтажа	Лоу Ломбардо
Дистрибуција	Wарнер Брос.-Севен Артс
Датум(и) премијере	1969.
Трајање	143 мин.
Земља	Сједињене Државе
Језик	енглески
Буџет	$6.000.000
Тхе Wилд Бунцх на Интернет Мовие Датабасе

Дивља хорда (енг. Тхе Wилд Бунцх) је контроверзни вестерн Сама Пецкинпаха из 1969. у којем су у главним улогама наступили Wиллиам Холден, Ернест Боргнине Роберт Рyан, Едмонд О'Бриен, Wаррен Оатес, Јаиме Санцхез, Бен Јохнсон, Стротхер Мартин, L.Q. Јонес, Бо Хопкинс и Дуб Таyлор.^[1] Филм описује времешну банду одметника на граници Тексаса и Мексика 1913. која покушава преживјети у све модернијем свијету. Филм је дошао на лош глас због екстремног насиља тијеком уводне сцене пљачке банке и закључне битке између разбојника и мексичке војске.

Сценариј, који су написали Wалон Греен, Роy Н. Сицкер и Сам Пецкинпах, номиниран је за Осцар за најбољи оригинални сценариј, док је филмска глазба Јеррyја Фиелдинга номинирана за најбољу оригиналну филмску глазбу. Пецкинпах је био номиниран за најбољег редатеља на додјели награда Цеха смеричких редатеља. Луциен Баллард освојио је награду Националног друштва филмских критичара за најбољу фотографију.^[2]

Дивља хорда позната је по замршеним акцијским секвенцама које комбинирају успорене и нормалне снимке из неколико кутева, револуционарној техници која ће постати стандард у каснијим филмовима (као и у Пецкинпаховим сљедећим филмовима). Слична техника успорене снимке користила се и прије у филмовима као што су Седам самураја (1954.), Бонние и Цлyде (1967.) и филмовима Француског новог вала, али велика техничка виртуозност Дивље хорде инспирират ће редатеље у каснијим годинама при приказивању акције и насиља.

Филм се одвија на граници Тексаса и Мексика 1913. тијеком врхунца Мексичке револуције. Банда разбојника ветерана, позната као "Дивља хорда", дојаше у измишљени град Сан Рафаел у Тексасу. Прерушени у америчке војнике, предвођени су Пикеом Бисхопом (Wиллиам Холден), а у међу њима су и Дутцх Енгстром (Ернест Боргнине), Лyле и Тецтор Горцх (Wаррен Оатес и Бен Јохнсон), Ангел (Јаиме Санцхез) и Луди Лее (Бо Хопкинс). Пролазе покрај скупине дјеце који муче два шкорпиона стављајући их на брдо црвених мрава; ова насилна слика симболизира тему и догађаје из филма. Банда улази у жељезнички уред како би започела своју пљачку. На крову хотела преко пута цесте у засједи стоји одред ловаца на награде предвођена Декеом Тхорнтоном (Роберт Рyан). Банда опази потјеру и успијева побјећи уз помоћ неочекиване параде активиста за забрану алкохола.

Започиње крвави обрачун, а неколико чланова банде, потјере и параде погибају у каотичној унакрсној ватри. Преживјели чланови банде бјеже у мало село гдје их чека још један члан, времешни Фреддие Сyкес (Едмонд О'Бриен), са свјежим коњима. Засједу је припремила жељезничка компанија, а испоставља се да уопће нису украли новац. Открива се да је Деке, бивши члан банде, пуштен из затвора у замјену да пронађе своје старе другове.

Пике и његови исцпрљени људи стижу у Мексико како би се одморили у Ангеловом родном селу. Пике од градског старјешине, Дон Јосеа (Цхано Уруета), сазнаје да је село напао Мапацхе (Емилио Фернандез), корумпирани мексички генерал који ради за владу. Банда одлази у Мапацхеов стожер како би продали коње. Тијеком посјета генералу, Ангел угледа своју бившу дјевојку Тересу. Постаје очито да је она Мапацхеова љубавница, а бијесни Ангел је убије. Пике смирује ситуацију понудивши да раде с Мапацхеом и његовим њемачким савјетницима. Одлучују опљачкати пошиљку америчког оружја по цијени 10 тисућа долара у злату. Ангел, фустриран договором, почне инзистирати да му допусте да однесе један сандук украдених пушака у своје село због заштите од Мапацхеа. Пике и Дутцх невољко пристају.

Дивља хорда зауставља влак који превози пошиљку оружја, али Деке и његова потјера чекају скривени на влаку. Почну гонити банду до моста преко Рио Грандеа. Деке и његови људи, надомак хватању хорде, падају у воду након што мост одлети у зрак од подметнутог динамита. Становници Ангелова села касније окружују банду и узимају оружје које им је обећано.

Пике смишља план како Мапацхеу доставити доставити преостале пушке и митраљезе: тако што ће сваки члан банде посебно остављати сандуке. Након што Ангел и Дутцх стигну с посљедњом пошиљком, Мапацхе даје ухитити Ангела јер је чуо за украдене пушке. Окружен Мапацхеовим војницима, Дутцх одјаше оставивши Ангела. Обесхрабрена банда, узнемирена Ангеловим ухићењем, почне се регрупирати у кањону изван града како би дочекала Сyкесов повратак с њиховим теретним коњима. Из даљине угледају како Деке и његови људи пуцају на Сyкеса, који се повлачи на оближње брдо. Претпоставивши да је Сyкес мртав, Пике и тројица преосталих чланова банде, Дутцх, Лyле и Тецтор се одлучују вратити у Мапацхеов логор како би избјегли Декеову потјеру. По доласку, угледају како војници муче Ангела, али ништа не подузимају.

Након што су провели ноћ с проститукама близу Мапацхеова стожера, Пике се буди и доноси судбоносну одлуку. Након што се помирио с Ангеловом судбином, каже Лyлеу и Тецтору, "Идемо." Након тренутка шутње, Лyле одвраћа, "Зашто не." Дутцх, сједећи покрај коња, насмије се Пикеу схвативши да иду спасити Ангела. Четири члана банде напуне своје оружје и један поред другог крећу у славни "дуги ход", марш кроз град према Мапацхеову стожеру. Затраже Ангелово пуштање. Пијани Мапацхе пред њима убија Ангела. Пике и његови људи истог тренутка убијају Мапацхеа. Осупнути војници стану гледати, а банда схваћа да се могу извући неозлијеђени ако то желе. Умјесто тога, они започињу епски обрачун с Мапацхеовим људима. Тијеком битке, успијевају заузети митраљез и побити десетке војника. Лyле и Тецтор погибају. Пикеа убија мексички дјечак погодивши га у леђа, а Дутцх пада док му је трчао у помоћ.

Како се дим разилази, стиже Деке и проналази тијела својих бивших другова окружена бројним војницима. Растужен због смрти пријатеља, извлачи Пикеов пиштољ из футроле и одлази. Чланови његове потјере узимају тијела чланова хорде и одлазе покупити награду. Деке остаје, несигуран што да учини. Зачује пуцњеве у даљини. Неколико тренутака касније долазе рањени Сyкес и људи из Ангелова села након што су побили чланове потјере. Насмије се Декеу и понуди му шансу да судјелује у револуцији и остане у Мексику. Деке и Сyке�� се почну смијати и одлазе заједно.

Пецкинпах је у глави имао неколико глумаца за улогу Пикеа Бисхопа. Улога је оригинално била намијењена Лееју Марвину, али ју је он одбио сматрајући како је преслична његовој улози из Професионалаца (1966.), а и прихватио је и велики хонорар за наступ у филму Сви за Елдорадо (1969.). У конкуренцији су били и Јамес Стеwарт, Грегорy Пецк и Цхарлтон Хестон (који је био главни глумац у Пецкинпахову Бојнику Дундееју), али је улога на крају припала Wиллиаму Холдену.^[3][4]

Улога Декеа Тхорнтона прво је понуђена Бриану Кеитху, који је радио с Пецкинпахом на Wестернеру (1960.) и Кобним супутницима (1961.). Кеитх је, посвећен популарној телевизијској серији Фамилy Аффаир, одбио улогу. Као кандидати за улогу су били разматрани и Рицхард Харрис (још један ветеран из Бојника Дундееја), Артхур Кеннедy, Хенрy Фонда, Бен Јохнсон (који је касније добио улогу Тецтора Горцха) и Ван Хефлин. Роберт Рyан касније је добио улогу на темељу своје изведбе у Дванаесторици жигосаних.^[5]

Марио Адорф, који се такођер појавио у Дундееју, био је један од кандидата за улогу Мапацхеа, која је на крају припала Емилију Фернандезу, мексичком филмском редатељу и глумцу који је био добар пријатељ с Пецкинпахом.^[3]

За улогу Дутцха Енгстрома, разматрани су Стеве МцQуеен, Георге Пепард, Јим Броwн, Алеx Цорд, Роберт Цулп, Саммy Давис Јр., Цхарлес Бронсон и Рицхард Јаецкел. На крају ју је добио Ернест Боргнине, такођер на темељу изведбе у Дванаесторици жигосаних.^[5]

Роберт Блаке био је оригинални избор за улогу Ангела, али је захтијевао превише новца након успјеха филма Ин Цолд Блоод (1967.). Пецкинпах је видио Јаимеа Санцхеза у броадwаyској продукцији Паwнброкера Сиднеyја Лумета те остао тако импресиониран да је Санцхезу дао улогу Ангела.^[6]

Алберт Деккер, најбоље познат као казалишни глумац, добио је улогу Харригана, жељезничког детектива. Умро је неколико мјесеци након завршетка снимања, а ово му је био посљедњи филм.

Продуценти Wарнер Брос.-Севен Артса Кеннетх Хyман и Пхил Фелдман 1967. су хтјели да Сам Пецкинпах преправи сценариј и режира пустоловни филм зван Тхе Диамонд Сторy. Иако професионални изопћеник због продукцијских проблема на својем посљедњем филму Бојник Дундее (1965.) и отказа са сета Цинцинатти Кида (1965.), Пецкинпахова репутација се побољшала након критички хваљеног телевизијског филма Ноон Wине (1966.). Други сценариј доступан у студију била је Дивља хорда, аутора Роyа Сицкнера и Wалона Греена. У то вријеме, сценариј Wиллиама Голдмана Бутцх Цассидy и Сунданце Кид откупио је 20тх Центурy Фоx. Убрзо је одлучено да ће Дивља хорда, која је имала неколико сличности с Голдмановим радом, ићи у продукцију како би се у кинима потукао Бутцх Цассидy.^[7][8][9]

У јесен 1967. Пецкинпах је преправљао сценариј и припремао се за продукцију. Сниман на локацији у Мексику, Пецкинпахово епско дјело било је потакнуто гладом за повратком филмовима, насиљем у Бонние и Цлyде Артхура Пенна, растом фрустрације у Америци због Вијетнамског рата и оним што је он доживљавао мањком реалности у вестернима до тог времена. Одлучио је снимити филм који би приказао не само жестоко насиље тог времена, него и сирове мушкарце који покушавају преживити ту еру. Многе сцене покушане у Бојнику Дундееју, као што су успорене снимке акцијских секвенци (по узору на рад Акире Куросаwе у Седам самураја), јунаци који напуштају село као у погребној поворци и кориштење неискусних мјештана као статиста, у Дивљој хорди је доведено до савршенства.^[10]

Пецкинпах и његов сниматељ, Луциен Баллард, користили су ширококутне леће које су омогућавале да објекти и људи у позадини и у предњем плану остану у изоштреном фокусу. Ефект је најбоље видљив у кадровима кад хорда креће у "дуги ход" према Мапацхеову стожеру како би ослободила Ангела. Док ходају напријед, између њих и камере пролази велики број људи који се виде јасно као и сама банда. Монтажа филма позната је по томе да су кадрови из разних кутева спојени заједно у брзи слијед, често различите брзине, чиме се скреће позорност на каотичну природу акције и обрачуна.

Лоу Ломбардо, који је прије радио с Пацкинпахом на Ноон Wинеу, особно је ангажиран од стране редатеља да монтира Дивљу хорду. Пецкинпах је хтио монтажера који ће му бити одан. Ломбардова младост била је додатни плус, будући да је тражио монтажера који није везан за традиционалне конвенције. Један од првих Ломбардових потеза било је показивање редатељу епизоде телевизијске серије Фелонy Сqуад коју је монтирао 1967. Епизода, названа "Мy Моммy Гот Лост", укључивала је успорену секвенцу у којој полиција упуца Јоеа Дон Бакера. У сцени се комбинирала успорена снимка с нормалном брзином. Пецкинпах је наводно био одушевљен те рекао Ломбардију, "Пробајмо нешто од тога кад одемо у Мексико!" Редатељ је главне обрачуне снимао са шест камера од којих је свака радила на различитој брзини (24 слике у секунди, 30, 60, 90 и 120 слика у секунди). Кад су сцене коначно монтиране, акција се мијењала из спорог у брзо па опет у споро, чиме је времену дана еластична квалитета никад прије виђена на филмовима.^[11][12]

Кад је снимање завршено, Пецкинпах је снимио више од 100 тисућа метара филма. Ломбардо и Пецкинпах остали су у Мексику шест мјесеци како би смонтирали филм. Након првих верзија, уводна секвенца обрачуна трајала је 21 минуту. Режући кадрове из специфичних сцена и у��ацујући друге, успјели су уводну пљачку банке свести на пет минута. Креативна монтажа постала је модел за остатак филма, а касније је промијенила начин на који ће се снимати филмови.^[13]

Сам Пецкинпах и снимање Дивље хорде су тема документарца Тхе Wилд Бунцх: Ан Албум ин Монтаге (1996.) редатеља Паула Сеyдора. Номиниран је за Осцар за најбољи кратки документарни филм.^[14]

Критичари Дивље хорде наглашавали су да филм приказује симболични крај ере револвераша одметника. Лик Пикеа Бисхопа у сценарију каже, "Морамо почети мислити иза наших пиштоља. Ти дани брзо пролазе." Хорда живи по застарјелом кодексу да њима нема мјеста у надолазећем сувременом свијету. У једном тренутку, банда прегледава посљедњу куповину генерала Мапацхеа, нови аутомбил, изум који је означио почетак краја путовања на коњима. Овај симбол, који представља модерно друштво, био је кориштен у Пецкинпаховим филмовима Пуцњи послијеподне (1962.) и Балада о Цабле Хогуеу (1970.).^[15]

Рецензенти тог времена жестоко су критизирали приказ насиља, а критике се настављају до данашњих дана. Пецкинпах је нагласио да је насиље требало бити алегорија за насиље Вијетнамског рата који је преношен свакодневно на телевизији. Осим тога, покушао је приказати тип насиља који је био уобичајен тијеком тог периода, бунећи се у исто вријеме против телевизијских вестерна и филмова из претходних десетљећа који су славили обрачуне и убојства. "Смисао филма", рећи ће касније, "је узети ову фасаду филмског насиља и отворити је, укључити људе у њу тако да почну осјећати нелагоду према холивудској телевизији, преокренути ствар тако да она више не буде забавна, као вал нелагоде у утроби... То је ружно, брутално и проклето ужасно. То није забава и игра каубоја и Индијанаца. То је страшна, ружна ствар. А опет нешто од тога и осјетиш, узбуђење јер смо сви ми насилни људи." Пецкинпах је рекао како је користио насиље као средство постизања катарзе јер је вјеровао да ће публика бити прочишћена од насиља свједочећи му на екрану. Касније је признао како је та идеја била погрешна те да публика долази уживати у насиљу у његовим филмовима, без да се ужасава, нешто што га је мучило касније у каријери.^[16]

Још једна превладавајућа тема филма је издаја. Многи ликови трпе сазнањем да су у једном тренутку издани од стране пријатеља и остављени на милост и немилост, чиме крше властити кодекс кад им то одговара. Таква фрустрација води до насилног завршетка филма кад преостали чланови банде још једно кршење кодекса, у овом случају напуштање Ангела, сматрају неприхватљивим. Пике Бисхоп тијеком филма се присјећа неколико властитих кршења, од којих је најпознатије оно кад је напустио Декеа Тхорнтона (у фласхбацку) након што их је сустигао закон и кад напушта Лудог Лееја након пљачке банке (који бива остављен по страни у жељезничком уреду, наводно да чува таоце).

Објављено је и неколико верзија Дивље хорде:

• Оригинално еуропско издање из 1969. траје 145 минута. Ова верзија имала је станку на захтјев дистрибутера, точно прије пљачке влака.
• Оригинално америчко издање из 1969. траје 143 минуте.
• Друго америчко издање из 1969., скраћено због приказивања других филмова, траје 135 минута.
• Издање из 1995. траје 145 минута. Идентично је оригиналном еуропском издању, само нема станке будући да станка није требала бити дио оригиналног филма.

• Тхе Wилд Бунцх на сајту ИМДб
• Дивља хорда на Филмсите.орг
• Дивља хорда на филмреференце.цом
• Дивља хорда на двдјоурнал.цом
• Рецензија Рогера Еберта Архивирано 2012-09-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Паулине Каел: "А Глориоус Хигх" на аустинцхроницле.цом