Тхутмосе III
Претходи: Тхутмосе II |
Фараон Египта 18. династија |
Слиједи: Аменхотеп II | |||||||||||||||||||||
Тхутмосе III | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Тутхмосис III, Тхотхмес III, "Манахпи(р)yа" у писмима из Амарне | |||||||||||||||||||||||
Владавина | 1479. пне. до 1425. пне. | ||||||||||||||||||||||
Номен |
Тхутмосе Неферкхеперу Тхотх је рођен, лијеп облицима | ||||||||||||||||||||||
Праеномен |
Менкхеперре Трајна је манифестација Ре[1] | ||||||||||||||||||||||
Златни Хорус |
Моћан снагом, свет дијадемима | ||||||||||||||||||||||
Небтy назив |
Трајан у краљевању као Ре на небу | ||||||||||||||||||||||
Хорусово име |
Моћни бик, уздиже се у Теби | ||||||||||||||||||||||
Супружник | Неферуре (?), Сатиах[2], Хатсхепсут-Мерyетре, Небту, Менwи, Мерти, Менхет | ||||||||||||||||||||||
Потомци | Аменемхат Б, Аменхотеп II, Бекетамун, Исет Б, Менкхеперре А, Мерyетамун C, Мерyетамун D, Небетиунет Б, Нефертирy Б, Сиамун Б | ||||||||||||||||||||||
Отац | Тхутмосе II | ||||||||||||||||||||||
Мајка | Асет | ||||||||||||||||||||||
Гроб | КВ34 | ||||||||||||||||||||||
Најважнији споменици |
Клеопатрине игле |
Египатски фараон XVIII династије, владао од 1479. до 1425. године пне. Краљевским именом Дјехутy-мес Мен-кхепер-реУ тренутку смрти фараона Тутхмосиса II, свог оца (мајка му је била харемска дјевојка Исис), Тутхмосис III је био дјечак па је његова маћеха (и тетка) Хатсхепсут била регент.Тако је било само двије године а онда је та жена узурпирала пријестоље и сама владала скоро 20 година. За вријеме њене владавине млади Тутхмосис је био у позадини. На темељу умијећа које је касније демонстрирао на бојном пољу вјероватно је да је младић у то доба много времена проводио с војском. У тим временима Египту је измакла контрола над Сиријом и Либаноном. Одређен број локалних властодржаца избјегао је египатској доминацији и завршио под утјецајем ближег и снажног Миттани краљевства. С доласком младог Тутхмосиса III на власт, то се све радикално промијенило.
Наполеон античког Египта
[уреди | уреди извор]У другој години своје самосталне владавине Тутхмосис III отвара свој први блискоисточни поход и цијела кампања је била мајсторско дјело планирања и реализације. У року од десет дана стигао је до Газе, освојио град и продужио у правцу Мегидда. Овдје је дошло до велике битке с војском побуњеног принца из Qадесха. О свим овим догађајима постоје темељити записи на зидовима у Карнаку. Ту, код Мегидда, Тутхмосис III побјеђује непријатеља али његова војска застаје з��ог скупљања плијена па се непријатељ успијева извући повлачењем унутар јаких зидина града. Египћани опсједају град пуних седам мјесеци и на крају га освајају.
У мање од пет мјесеци Тутхмосис је путовао од своје пријестолнице Тхебе све до сиријске обале, војевао одлучујуће битке и вратио се у свој главни град прослављати побједе. Војни походи су организирани свако љето у идућих 18 година и египатска је морнарица интензивно кориштена за покрете трупа уз обалу. Све је кулминирало у 42-ој години Тутхмосисеве владавине кад је освојен Qадесх, мада листа у Карнаку набраја преко 350 градова (!?) који су пали под египатску владавину.
Краљ је исто тако организирао и казнене експедиције у Нубију гдје је саградио храмове у Амади и Семни. Широм Египта многи су храмови били проширени и обогаћени захваљујући големом плијену с ратних похода, но ниједан тако много као Карнак.
Задњих неколико година живота (сад већ у својим осамдесетима) Тутхмосис III је коначно провео без ратовања. Стари фараон је био задовољан да свој велики империј коначно преда мирно свом насљеднику Аменхотепу II.
Владавина Тутхмосиса III остаје забиљежена по свом обиљу и богатству.То се рефлектира и с изванредно лијепим, богатим гробницама тог времена. Он сам био је сахрањен у Долини краљева, а његов гроб је смјештен с улазом на половини висине једне клисуре. Сам улаз је послије покопа био скривен, али то није спријечило античке пљачкаше гробова да пронађу гробницу и темељито је испразне. Сама мумија великог фараона је ипак остала сачувана до данашњих дана захваљујуци славном открићу у пећини код Деир ел-Бахриа, гдје је пронађена скупа с осталим мумијама египатских владара.
Уопће, може се устврдити да је у доба Тутхмосиса III египатска држава достигла врхунац своје моћи.
извор: [1] Архивирано 2004-10-14 на Wаyбацк Мацхине-у
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Цлаyтон, Петер. Цхроницле оф тхе Пхараохс, Тхамес & Худсон Лтд., 1994. п.104
- ↑ Додсон, Аидан. Хилтон, Дyан. Тхе Цомплете Роyал Фамилиес оф Анциент Егyпт, Тхамес анд Худсон. п132. 2004. ИСБН 0-500-05128-3
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
Значајни стари Египћани | |||
---|---|---|---|
Владари старог царства: Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кхуфу | Кхафра | Менкаура | Пепи II | |||
Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу | |||
Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Рамзес I | Рамзес II | |||
Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птолеми I | Клеопатра VII | |||
Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније | |||
Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус |