Трицератопс
| Трицератопс | |
|---|---|
| |
| Костур трицератопса (Франкфурт ам Маин) | |
| Статус заштите | |
| Статус заштите: Фосил | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Сауропсида |
| Надред: | Диносауриа |
| Ред: | Орнитхисцхиа |
| Подред: | Маргиноцепхалиа |
| Инфраред: | Цератопсиа |
| Породица: | Цератопсидае |
| Потпородица: | Цератопсинае |
| Род: | Трицератопс Марсх, 1889. |
Девет метара дугачак, Трицератопс је био највећи припадник породице Цератопсидае и један од посљедњих изумрлих цератопса.
Трицератопс је био оклопљени диносаур, а припадао је скупини цератопса и био птицокуки диносаур. Дугачак је 9 метара и тежак 7 тона. Живио је у Сјеверној Америци крајем креде. Хранио се биљем. Будући да је живио у исто доба кад и Т-реx, морао се моћи бранити. Горња половица главе била је заштићена коштаном плочом из које су вирила 2 рога дугачка више од метра. Имао је још и један мали носни рог. С тим оружјем могао је задати тешке озљеде грабежљивцу или супарничком мужјаку, али му је стражњи дио био незаштићен. Проширио се на велика подручја прије масовног помора диносаура.
Трицератопс је имао једну, кратку назалну бодљу и нешто дуже бодље које су израстале изнад његових очију. Његова глава, често већа и од три метра, била је највећа коју је икада нека копнена животиња посједовала. Имао је велику главу и релативно велик мозак.
Трицератопс је врло вјеројатно био ратоборна животиња. Доста припадника те врсте има кости оштећене у борбама с ривалима или осталим предаторима.
Трицератопсови остаци први пут су откривени покрај Денвера, Цолорадо, 1887. године. У почетку су били идентифицирани као остаци недавно изумрлог бика.
