Уралске планине

Урал (рус. Урал) је планина висока 1.895 метара и дуга 2.100 километара, која се простире у правцу север-југ у средишту западне Русије.

Заједно са реком Урал, планина Урал дели евроазијску континенталну масу на два неједнака дела (континента): Азију (43,8 мил. км²) и Европу (10,4 мил. км²).

Географија

Урал се налази између Источноевропске равнице на западу и Западносибирске равнице на истоку. На северу почиње од обале Карског мора, које је део Арктичког океана, код Јекатеринбурга достиже своју навећу ширину, а завршава се на реци Урал између Оренбурга и Орска, близу северне границе Казахстана.

Арктичка острва Вајгач и Нова Земља се сматрају продужетком планине Урал. Северна трећина Урала је паралелна реци Об.

Урал пролази кроз пределе три климатске зоне, а на њему извиру многе реке. Најважније од њих су:

Планина Урал се по својој дужини од 2100 километара дели на 5 секција од севера ка југу:

Поларни Урал: сгш = 69-66°, игд = 67-62°; северно од врха Народнаја (1895 м), највишег врха Урала
Субполарни Урал: сгш = 66-64°, игд = 62-59°; у близини врха Народнаја
Северни Урал: сгш = 64-59°, игд = око 59°; јужно од врха Народнаја до Серова
Средњи Урал: сгш = 59-56°, игд = 58-61°; између Серова и Чељабинска
Јужни Урал: сгш = 56-52°, игд = 60-57°; између Чељабинска и Орска

Најважнији градови у области планине Урал су:

На европској, западној, страни:

На азијској, источној, страни (Сибир):

Јекатеринбург, главни град Уралског федералног округа, сматра се незваничном престоницом области планине Урал.

На средњем и јужном Уралу постоји низ рудника: гвожђа (Магнитогорск), платине, соли, угља, нафте, гаса и драгоценог минерала малахита.

Рудно богатство је допринело развоју центара тешке индустрије у Перму, Јекатеринбургу и Магнитогорску.