Vertigo

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вертиго
Оригинални постер којег је дизајнирао Саул Басс
ПријеводВртоглавица
Жанртрилер
РежијаАлфред Хитцхцоцк
ПродукцијаАлфред Хитцхцоцк
СценариоАлец Цоппел и Самуел А. Таyлор према причи коју су написали Пиерре Боилеау и Тхомас Нарцејац
УлогеЈамес Стеwарт
Ким Новак
Барбара Бел Геддес
МузикаБернард Херрманн
Премијера9. 5. 1958 (1958-05-09)
Језикенглески језик
Трајање128 мин.
Држава Сједињене Америчке Државе
Компанија
ДистрибутерПарамоунт Пицтурес
Универсал Пицтурес (1983. - данас)
Буџет$2,479,000
Зарада$7,311,013
Техничка екипа
МонтажаГеорге Томасини
Вертиго на Интернет Мовие Датабасе

Вртоглавица (енг. Вертиго) је психолошки трилер Алфреда Хитцхцоцка из 1958.

Јамес Стеwарт као Јохн Фергусон у филму Вертиго.

Емотивног Јохна "Сцоттиеја" Фергусона, некад способног детектива из Сан Францисца, још увијек прогоне сјећања на трагедију која се збила тијеком ноћне потјере за једним злочинцем. Ловећи криминалца који је бјежао преко градских кровова, Јохн се у тренутку непажње посклизнуо и, желећи избјећи пад у смрт, посљедњим атомима снаге ухватио за олук. Покушавајући му помоћи, један се полицајац тада превише нагнуо и погинуо при паду са зграде. Након тог догађаја Јохн се почео панично бојати висине те се, мучен осјећајем кривње, одлучио повући из службе. Опуштајући се у друштву романтичне сликарице Марјорие "Мидге" Wоод, своје најбоље пријатељице која је у њега платонски заљубљена, Јохн тјеран знатижељом пристане помоћи свом старом пријатељу Гавину Елстеру, власнику бродоградилишта чија сензибилна супруга Маделеине пати од необичног психичког поремећаја. Наиме, Маделине често изгуби осјећај за вријеме, те зна сате провести у лутању градом или помном проматрању једне слике у музеју. У томе не би било ништа чудно, да она однедавно не пати од амнезије због које се тих сати уопће не сјећа. Забринут за своју супругу, Гавин успије Јохна наговорити да ју неко вријеме прати, те га детаљно извијести о било чему необичном. А кад први пут угледа Маделеине, Јохна ће атрактивна и профињена плавуша смјеста привући. Слиједећи је из дана у дан, поступно ће схватити да је она опсједнута трагичном судбином привлачне Царлотте, дјевојке која је у доби од 26 година починила самоубојство, и чија је љепота овјековјечена на портрету у музеју. Недуго након што дозна да је Царлотта сахрањена на малом гробљу подно звоника старе шпањолске мисије, Јохн ће у посљедњем тренутку спасити Маделеине приликом њезиног покушаја самоубојства скоком у море. Зближивши се с несретном женом, Јохн ће закључити да се међу њима родила необична љубавна веза, али и прекасно схватити да је Маделеине одлучила опет покушати самоубојство скоком с црквеног звоника...

Глумачка постава

[уреди | уреди извор]
Јамес Стеwарт у загрљају с Ким Новак у филму Вертиго.

Коментари и опис

[уреди | уреди извор]

Импресивна психолошка трилер драма "Вртоглавица", 1959. године номинирана за Осцаре за најбољи звук и сценографију, те 1958. награђена на међународном филмском фестивалу у Сан Себастиану, опћенито се држи најуспјелијим и најутјецајнијим филмом легендарног мајстора хоррора и трилера Алфреда Хитцхцоцка (Уцјена, 39 степеница, Дама која нестаје, Ребецца, Страни дописник, Сумња, Саботер, Сјена сумње, Зачаран, Озлоглашена, Прозор у двориште, Психо), филмаша којему је након 6 неуспјелих номинација за Осцара 1968. године додијељена почасна академијина награда Ирвинг Г. Тхалберг. "Вртоглавица" је комплексна, тјескобна, изузетно дојмљива и сугестивна екранизација хваљеног кримића "Д´ентре лес мортс" насталог из пера Пиерреа Боилеауа и Тхомаса Нарцејаца (Диаболиqуес, Очи без лица, Злочин се не исплати, Бодy Партс, Ентанглед), гласовитог француског списатељског двојца за чијим су романима филмски продуценти и редатељи често посезали. Хитцхцоцков је филм маестрално режирана, изнимно слојевита и многозначна карактерна студија, узнемирујуће остварење полаганог темпа и својеврсно слободно читање грчког мита о Орфеју и Еуридики, у којем редатељ темељито и кируршки прецизно показује како се љубав и страст могу употријебити као оружја манипулације и злочина. Причу свог филма смјестио је на стрме улице Сан Францисца, града на америчкој западној обали који се захваљујући магличастој и сноликој фотографији Роберта Буркса (Стаклена менажерија, Непознати из Норд Еxпресса, Назови M због уморства, Човјек који је превише знао), сниматеља награђеног Осцаром управо за рад на Хитцхеву филму "Држ´те лопова", па се доима попут неког еуропског велеграда. Хитцхцоцк се вјешто поиграва очекивањима гледатеља, интригантно умнажа мотив двоструких идентитета и често брише границу између сна и јаве. "Вртоглавица" је тијеком протеклих педесетак година снажно утјецала на дјела бројних редатеља, а особито на радове француских нововаловаца попут Франçоиса Труффаута (Сирена с Миссиссиппија) и Алаина Реснаиса (Прошле године у Мариенбаду), који су у својим филмовима Хитцхцоцку често одавали почаст. Док у главној улози гледамо изврсног Ј. Стеwарта (Господин Смитх иде у Wасхингтон, Диван живот, Анатомија једног убојства, Трговина иза угла, Сломљена стријела, Гола мамуза, Прича о Гленну Миллеру, Далека земља, Човјек који је убио Либертy Валанцеа), глумца који је од 5 оскаровских номинација потврдио ону за главну улогу у снажној драми "Пхиладелпхијска прича", његова је партнерица атрактивна К. Новак (Човјек са златном руком, Пољуби ме будало, Велика пљачка банке, Бијели бизон, Напукло огледало). Уобичајено импресивну филмску глазбу потписује Хитцхцоцков стални сурадник, оскаровац Бернард Херманн (Грађанин Кане, Голи и мртви, Сјевер-сјеверозапад, Рт страха, Марние, Фахренхеит 451, Битка на Неретви, Таксист).

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]