Wестерн

Wестерн је специфичан жанр књижевности, филма, стрипа и других медија, карактеристичан по томе што је радња његових дјела смјештена у период Дивљег Запада, односно у западне дијелове САД у другој половици 19. вијека. Назив му на енглеском језику дословно значи западни, а настао је у другој половици 19. вијека као авантуристички поџанр америчкој књижевности с радњом смјештеном за тадашње америчко читатељство још увијек "егзотичан", али истовремено и близак Запад. Популарности wестерна као жанра је битно допринио и филм, који га је у 20. вијеку учинио атрактивним и остатку свијета.

Жанр вестерна, поготово у филмовима, често приказује освајање дивљине и подређивање природе у име цивилизације или запљену територијалних права од оригиналних становника тих подручја. Вестерн описује друштво организирано око кодекса части, а не закона. Поп��ларна перцепција вестерна је прича која се врти око живота полу-номадског луталице, обично каубоја или револвераша.

На неки начин, такви протагонисти могу се сматрати дословним потомцима витезова луталица који су стајали у средишту сваког ранијег већег жанра. Као и каубој или револвераш у вестерну, витез луталица из ранијих еуропских прича и поезије је лутао од мјеста до мјеста на својем коњу, борећи се са зликовцима разних боја и не вежући се за никакве друштвене структуре него само за свој кодекс части. I као витезови луталице, хероји вестерна обично спашавају дјеве у невољи.

Технологије епохе - као што су телеграф, тискарски строј и жељезница - обично симболизирају неминовни крај дивље прерије. У неким "касним вестернима", као што је Дивља хорда, спомињу се аутомобил па чак и зракоплов. Оружје је једно од главних елемената, а обично се ради о пушки Wинцхестер или пиштољу Цолт. Често се користи и динамит, некад као средство разарања, а понекад и као оружје. Понекад се, додуше у мањој мјери, може видјети и Гатлингов митраљез.

Вестерн узима ове елементе и користи их како би испричао једноставне приче о моралности, обично уз спектакуларне приказе америчког Запада. Вестерни често изобличују несмиљеност дивљине те често смјештају радњу у пустињске предјеле. Специфична окружења укључују изолиране утврде, ранчеве и сеоске куће; индијанско село; или мањи град са салооном, трговином мјешовитом робом, стајом и затвором. Осим дивљине, обично салоони наглашавају да је то "Дивљи запад": то је мјесто гдје се иде ради глазбе (разуздано свирање клавира), дјевојака (често проститутки), коцкања (обично покер), пића (пиво или wхискy), тучњаве и обрачуна. У неким вестернима, гдје је дошла "цивилизација", град има цркву и школу; у другима, гдје влада закон дивљине, то је мјесто, као што је рекао Сергио Леоне, "гдје живот нема вриједности".

Већина карактеристика вестерна је дио популарне вестерн књижевности 19. стољећа које су већ постојале прије него што је филм постао популарна умјетничка форма. За вестерн филмове карактеристични су протагонисти као што су каубоји, револвераши или ловци на награде, често приказани као полу-номадски луталице који носе Стетсон шешире, шарене свилене рупце, мамузе и хлаче од јелење коже, користе револвере или пушке као свакодневно средство за преживљавање те јашу између прашњавих градова и сточних ранчева на вјерним коњима.

Филмови често описују сукобе с Индијанцима. Иако су их рани етноцентрични вестерни често приказивали као нечасне зликовце, њихов опис у каснијим културно неутралнијим вестернима је пуно блажи. Од осталих честих тема вестерна, треба издвојити путовања и скупине бандита који тероризирају мале градове као у Седморици величанствених.

Рани вестерни углавном су били снимани у студијима, баш као и стари холивудски филмови, али кад је у тридесетима постало уобичајено снимање на локацији, продуценти вестерна користили су забачена мјеста Новог Мексика, Калифорније, Аризоне, Утаха, Неваде, Кансаса, Тексаса, Цолорада и Wyоминга. Иако су многи вестерни снимљени у Калифорнији и Аризони, већина је радњом била смјештена у Тексас. Продукције су снимане и на локацијама на филмским ранчевима.

Често крајолик постаје нешто више од пуке живописне позадине: постаје лик у филму. Почетком педесетих, многи су користили широке формате екрана као што су цинемасцопе (1953.) и ВистаВисион како би дочарали спектакуларне вестерн крајолике. Приказ Монумент Валлеyја Јохна Форда био је експресивни крајолик у његовим филмовима од Поштанске кочије (1939.) до Јесени Чејена (1965.).

Сам жанр вестерна има своје поџанрове, као што су епски вестерн, распјевани каубој вестерни, и хумористични вестерни. У шездесетима и седамдесетима појавио се нови тип, ревизионистички вестерн.

Класични вестерни

Први вестерн филм био је Велика пљачка влака из 1903., нијеми филм редатеља Едwина С. Портера с Бронцхо Биллyјем Андерсоном у главној улози. Популарност филма отворила је врата Андерсону да постане прва филмска каубојска звијезда; снимио је неколико стотина кратких вестерн филмова. Жанр је био толико популаран да је ускоро добио конкуренцију у облику Wиллиама С. Харта. Златно доба вестерн филмова одређује рад двојице редатеља: Јохна Форда (у чијим је филмовима у главној улози често наступао Јохн Wаyне) и Хоwарда Хаwкса.

Шпагети-вестерни

Тијеком шездесетих и седамдесетих у Италији се догодио препород вестерна са "шпагети-вестернима" или "итало-вестернима". Многи од ових филмова били су нискобуџетне продукције, снимане на локацији (примјерице у шпањолској пустињској регији Алмерији) изабране због јефтине екипе и трошкова продукције као и због сличности с крајолицима југозападног САД-а. У шпагети-вестернима било је више акције и насиља него у оним холивудским. Посебна подврста шпагети-вестерна били су политички ангажирани запата вестерни.

Филмови Сергиа Леонеа имају пародијску димензију (чудна уводна сцена у филму Било једном на Дивљем западу је преиначење уводне сцене вестерна Фреда Зиннеманна Точно у подне) која им даје другачији тон од холивудских вестерна. Цхарлес Бронсон, Лее ван Цлееф и Цлинт Еастwоод постали су славни захваљујући наступима у шпагети-вестернима, иако су они служили и као излети за познате глумце као што су Јасон Робардс, Јамес Цобурн, Клаус Кински и Хенрy Фонда.

Остерни

Вестерни источно-еуропске продукције били су популарни у источно-еуропским комунистичким земљама, а били су и омиљени Стаљинови филмови. "Црвени вестерни" или "остерн" филмови обично са симпатијама приказују америчке Индијанце, као људе који се боре за своја права, што је било у супро��ности с америчким вестернима тог времена, који су Индијанце често приказивали као зликовце. У недостатку аутентичних Индијанаца, у улогама Индијанаца често су наступали људи с подручја бивше Југославије и Турске.

Гојко Митић играо је праведне, добродушне и шармантне индијанске поглавице. Постао је почасни поглавица племена Сијукса кад је посјетио Сједињене Америчке Државе у деведесетима, а телевизијска екипа која га је пратила приказала је племену један од његових филмова. Амерички глумац и пјевач Деан Реед, прогнаник који је живио у Источној Њемачкој, такођер је наступио у неколико филмова.

Жанр остерна развио се у Совјетском Савезу као домаћа протутежа америчком вестерну. Остерни су смјештени у Средњу Азију или руске степе тијеком пост-револуционарног Руског грађанског рата. Повијесно окружење Руског грађанског рата дијелило је многе легендарне саставнице Дивљег запада: романтични сукоб добра и зла, сукоб култура с повремено непријатељски расположеним домороцима, јахање, влакове, обрачуне и бескрајне крајолике. Огледни примјер остерна је култни филм Wхите Сун оф тхе Десерт.

Ревизионистички вестерни

У студијама жанра, филмови који мијењају традиционалне елементе жанра називају се "ревизионистички". Након почетка шездесетих, многи амерички редатељи почели су доводити у питање и мијењати многе традиционалне елементе вестерна. Једна од већих промјена био је пуно позитивнији приказ Индијанаца који су у пријашњим филмовима третирани као "примитивни". Публика је била охрабрена доводити у питање јунак вс. зликовац дуализам и моралност кориштења насиља у сврху тестирања једног јунака или како би доказали право једнога од њих. Можда је најбољи примјер ревизионистичког вестерна Одметник Јосеy Wалес (1976.) у којем је главни јунак јужњачки герилац који се бори како би осветио своју обитељ побијену од стране регуларне војске САД-а.

Неки сувремени вестерни дају женама снажније улоге. Један од ранијих филмова који обухваћају све ове елементе био је пустоловни филм из 1956., Посљедњи вагон у којем Рицхард Wидмарк игра бијелца којег су одгојили Команчи, а којег прогоне бијелци, са Фелицијом Фарр и Сусан Кохнер у улогама младих жена присиљених преузети лидерске улоге.

Ацид вестерни

Филмски критичар Јонатхан Росенбаум говори о промјени жанра у шездесетима и седамдесетима као о ацид вестернима, који су повезани с Деннисом Хоппером, Јимом МцБридеом и Рудyјем Wурлитзером, као и филмове Пуцање Монтеа Хеллмана, бизарни експериментални филм Кртица Алејандра Јодороwског и Греасер Палаце Роберта Доwнеyја Ср. Ел Топо из 1970. је алегоријски, култни вестерн и ундергроунд филм о епонимском јунаку - насилном, у црно обучено револверашу - и његовом мисијом просвјећивања. Филм је пун бизарних ликова и догађања, осакаћених и патуљастих перформера и јаких доза кршћанског симболизма и источњачке филозофије. I неки шпагети-вестерни су прекорачили границу ацид жанра, као што је мистични Кеома Енза Г. Цастелланија из 1976., вестерн који обрађује метафизички Седми печат Ингмара Бергмана.

Од новијих филмова, издвајају се Wалкер Алеxа Цоxа и Мртав човјек Јима Јармусцха. Росенбаум описује "ацид вестерне" као "формулирање хладне, примитивне поезије која оправдава њезин халуцинирајући садржај." Коначно, "ацид вестерн" изражава сензибилитет контракултуре да критизира и замијени капитализам са својим алетрантивним верзијама промјене.

Сувремени вестерни

Иако се ови филмови одвијају у сувременом америчком окружењу, они користе теме и мотиве Старог Запада (бунтовнички антијунак, отворена пространства и пустињски крајолици те обрачуни). Већим дијелом се одвијају на америчком Западу те откривају развој менталитета Старог Запада у касном двадесетом стољећу. Овај поџанр обично укључује ликове карактеристичне за Стари Запад који се боре са "сувишношћу" у "цивилизираном" свијету који одбија њихово застарјело схваћање правде.

Примјери су Три спровода у Мексику Томмyја Лее Јонеса, Донесите ми главу Алфреда Гарције (1974.) Сама Пецкинпаха, Усамљена звијезда (1996.) Јохна Саyлеса, Било једном у Мексику (2003.) Роберта Родригуеза, контроверзни филм о хомосексуалним каубојима Анга Лееја, Планина Брокебацк (2005.) и Дон'т Цоме Кноцкинг (2005.) Wима Wендерса.

СФ вестерни

Ови филмови комбинирају знаствено-фанстастичне теме или футуристичке елементе с вестерн окружењем. Примјери су серијал Мрачни торањ Степхена Кинга, Повратак у будућност 3, Wестwорлд и Дивљи запад. Овај стил разликује се од свемирских вестерна, као што је Серенитy оф Бравестарр, који је увео вестерн елементе у СФ окружењу.

У шездесетима се појавила академска и критичка пажња за филм као легитимну умјетничку форму. Уз појачану позорност, филмска теорија је била толико развијена да се покуша схватити важност филма. Из овог окружења развио се дио критичких студија назван студије жанра. Био је то у првом реду семантички и структуралистички приступ схваћању какве сличне поруке преносе филмови.

Дуго исмијаван због своје припросте моралности, почео се гледати жанр вестерн филма, а не серија конвенција и кодова који су служили као методе краткотрајне комуникације с публиком. На примјер, јунак носи бијели шешир, док негативац носи црни шешир; кад се двојица мушкараца суочавају насред пусте улице, слиједи обрачун; сточари и ранчери су усамљеници, док су људи из града окренути обитељи и заједници, итд. Сви вестерн филмови могу се читати као серија кодова и варијација тих кодова.

Од седамдесетих, вестерн жанр се размрсио кроз серију филмова који су користили кодове, али у првом реду као начин њихова исцрпљивања (Мали велики човјек и Маверицк то су радили кроз комедију). Плес с вуковима уистину оживљава све оригиналне кодове и конвенције. Непомирљиви, сценариста Давида Wебба Пеоплеса и редатеља Цлинта Еастwоода, користи све оригиналне конвенције, само окреће посљедице. Умјесто да умру храбро или стоички, јунаци цвиле, плачу и моле за милост; умјесто да јунак спашава невине, негативац је тај који креће на пут освете.

Један од резултата студија жанра је тај да су неки тврдили да се "вестерни" не морају одвијати на америчком Западу или чак у деветнаестом стољећу, будући да се кодови могу пронаћи у другим типовима филмова. На примјер, типична радња вестерна је тај да човјек од закона с истока креће на запад гдје се суочава с пријеварама и сукобљава с бандом одметника и плаћеника, а помаже му локални шериф који има добре намјере, али је недјелотворан све до критичног тренутка гдје се искупљује спашавајући јунаков живот. Тај опис може бити кориштен како би се описао било који вестерн, као и акцијски филм Умри мушки. Худ, с Паулом Неwманом, и Седам самураја Акире Куросаве, често се наводе као примјери филмова који се не одвијају на америчком Западу, али имају многе теме и карактеристике уобичајене за вестерне. Слично томе, филмови који се одвијају на старом америчком Западу не морају бити "вестерни".

Многи вестерни након средине педесетих били су под утјецајем јапанских самурајских филмова Акире Куросаwе. На примјер, Седморица величанствених био је ремаке Куросаwиних Седам самураја, као што су и За шаку долара и Посљедњи преживјели били ремакеови Куросаwине Тјелесне страже, која је с друге стране снимљена под утјецајем Црвене жетве, америчког детективског романа Дасхиелла Хамметта. Куросаwа је био под утјецајем америчких вестерна те је био велики обожаватељ жанра, посебно Јохна Форда.

Унаточ Хладном рату, вестерн је извршио снажан утјецај на кинематографију Источног блока, која је имала властити жанр, тзв. "црвене вестерне" или "остерне". Опћенито, ова два жанра имају сљедеће облике: или чисти вестерни снимани у Источном блоку, или акцијски филмови смјештени у вријеме Октобарске револуције или Грађанског рата и басмачког устанка у којима су турски народи играли сличне улоге као Мексиканци у традиционалним вестернима.

Изданак вестерн жанра је "пост-апокалиптични" вестерн, у којем се друштво будућности бори за нови почетак након велике катастрофе. Примјери су Поштар и серијал Побјешњели Маx, те компјутерска игра Фаллоут. Многи елементи филмова и серија о свемирском путовању преузети су из конвенција вестерна. То је посебно случај у поџанру знанствене фантастике, спаце wестерна. Тајна Јупитера Петера Хyамса преселио је тему Точно у подне у свемир.

Серија Фирефлy користи експлицитне вестерн теме како би дочарала далеке свјетове. Аниме серије као што су Цоwбоy Бебоп и Оутлаw Стар дијеле сличне комбинације знанствене фантастике и вестерн елемената. СФ вестерн може бити поџанр вестерна или знаствене фикције. Елементи вестерн филмова могу се пронаћи у неким филмовима који у првом реду припадају другим жанровима. Примјерице, Келлyјеви јунаци је ратни филм, али радња и ликови су слични онима из вестерна. Британски филм Зулу смјештен тијеком Англо-Зулу рата понекад је успоређиван с вестерном, иако је смјештен у Јужну Африку.

Лик којег игра Хумпхреy Богарт у филм ноир филмовима као што су Цасабланца, Имати и немати или Благо Сиерра Мадре - индивидуалац везан само за свој особни кодекс части - има много тога заједничкога с јунаком класичног вестерна. Супротно томе, вестерн је такођер искористио многе ноир елементе, као у филму Сугар Цреек.

Мрачни торањ Степхена Кинга је серија од седам књига које обухваћају теме вестерна, високе фантастике, знанствене фантастике и хорора. Протагонист Роланд Десцхаин је револвераш осмишљен по узору на "Човјека без имена" из филмова Сергиа Леонеа. Осим тога, жанр суперхероја описиван је као да је преузео јунака каубоја, само што га је смјестио у урбано окружење и дао му наднаравне моћи.

Ратови звијезда Георгеа Луцаса користе многе елементе вестерна, а сам Луцас је рекао како је са серијалом намјеравао ревитализирати филмску митологију, дијелом ослоњену на вестене. Једији, који су преузели име од Јидаигекија, моделирани су по узору на самураје, чиме се показује утјецај Куросаwе. Лик Хан Сола одјевен је као револвераш, а Мос Еислеy Цантина сличи на вестерн

Телевизијски вестерни су поџанр вестерна, жанр у филму, фикцији и драми у којима су приче смјештене обично у задњу половицу 19. стољећа на амерички Стари Запад, Западну Канаду или Мексико тијеком периода негдје око 1860. до краја тзв. "Индијанских ратова". Кад је крајем четредесетих и педесетих телевизија постала популарна, ТВ вестерни убрзо су постали омиљени међу публиком. Многи ТВ вестерни који су се приказивали неколико пута постали су својеврсни класици. Неки од познатијих ТВ вестерна су Гунсмоке, Тхе Лоне Рангер и Бонанза.

ТВ вестерн је свој врхунац доживио 1959. кад се у приме-тимеу приказивало 26 таквих серија. Због великих трошкова продукције, почетком шездесетих су акцијске полусатне серије почеле замјењивати једносатне телевизијске серије, све више у боји. 1970. су уведени нови елементи у ТВ вестерне, као што су елементи криминалистичке драме и мистерије. У 1990-има и 2000-има су се почели приказивати једносатни телевизијски вестерни. Осим тога, поновно су уведени неки нови елементи, као што је фантастика (Фирефлy).

Вестерн фикција је књижевни жанр смјештен на амерички Стари Запад између 1860. и 1900. Познати вестерн писци били су Зане Греy од почетка 20. стољећа, те Лоуис L'Амоур од средине стољећа. Жанр је свој врхунац досегао почетком шездесетих, понајвише због популаризације телевизијских вестерна као што је Бонанза. Занимање је опало у другој половици седамдесетих, а нови пад је забиљежен почетком 21. стољећа.

Вестерн жанр јавио се и у стриповима, компјутерским и видео играма и играма улога. У стриповима, вестерни су дочарани на класичан начин, као у класичним стриповима касних четрдесетих и раних педесетих; у 1990-има и 2000-има вестерн стрипови укључују и неке нове елементе, обично мотиве из хорора и фантастике. У компјутерским играма, жанр вестерна је класичан или хибрид вестерна и хорора.

• Коњска опера
• Остерн
• Бећар вестерн

• Yезбицк, Даниел. Тхе Wестерн Архивирано 2006-06-30 на Wаyбацк Мацхине-у, Ст. Јамес енциклопедија поп културе, 2002.
• Топ 50 вестерна на ИМДб-у Архивирано 2007-11-07 на Wаyбацк Мацхине-у
• Кућа великих вестерн извођача Архивирано 2004-10-09 на Wаyбацк Мацхине-у на Натионал Цоwбоy & Wестерн Херитаге Мусеум
• Амерички вестерн писци