Роман Јакобсон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Роман Осипович Јакобсон ''' ([[23. октобар]] [[1896]], [[Москва]] – [[18. јули]] [[1982]], [[Бостон]]) , руски [[лингвиста]] и [[семиотичар]], био је један од најутицајнијих лингвиста 20
===Живот и рад===
Ред 5:
Рођен, у богатој породици руских јеврејских досељеника, у [[Москва|Москви]] од раног доба био је фасциниран језиком. Као студент био је водећа фигура ''Московског лингвистичког серкла'' и учествовао у московском активу светске авангардне уметности и поезије. [[Лингвистика]] у то време је била обележена неограматичарима и инсистирала да је једино научно проучавање језика проучавање историјске лингвистике и развоја речи кроз време (дијахронијски приступ). С друге стране, Јакобсон је под утицајем радова [[Фердинанда де Сосира ]] развио идеју структурне анализе лингвистичких феномена (синхронијски приступ).
1920. Јакобсон, услед политичких промена, напушта своју родну земљу и долази у [[Праг]] као члан Совјетске дипломатске мисије да настави своје докторске студије. У Прагу се спријатељује са бројним чешким књижевницима. Такође је импресионирао чешке академике својим изучавањем чешких стихова. Године 1926. он заједно са [[Н. Трубецкојим]], [[В. Матхезиусом]] и осталима постаје оснивач прашке школе, односно лингвистичког друштва под називом ''Прашки лингвистички серкл''.
Док је Трубецкој инсистирао на томе да је језик начин чувања и саморазумевања културе, Јакобсон је супротно сматрао да је језик начин изражавања и развоја културе. Иако су њихови приступи били различити, њихова сарадња је била веома корисна за славистику и лингвистику 20-ог века. У то време Јакобсон је написао бројне радове из [[фонетике]] и 1929. године он користи термин ''структурализам'' да би први пут описао шта је дистинкција у руским студијама. Јакобсонова универзална структурално-функционална теорија фонологије базира се на принципу бинарности за успостављање [[дистинктивних обележја]] (опозиција) и била је прво успешно решење лингвистичке анализе у складу са Сосировим хипотезама. Под дистинктивним обележјем се подразумева оно својство једног гласа на основу којег тај глас стоји у фонолошкој опозицији према другом гласу.
Принцип бинарности (дихотомије) испољава се у сврставању језичких јединица у парове од по два члана између којих постоји опозиција по присуству, односно одсуству карактеристичног обележја. Постојање дистинктивних обележја као стварних релевантних категорија у конкретном процесу споразумевања показују и психолошки тестови извршени над већим бројем лица.
| |||