Григорије Омиритски — разлика између измена
м да пробамо овако |
м да мало помогнем до договора |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски''' најпре је био [[ђакон]] цркве Медиоланске, где имаше многа виђења. И он сматраше да је промислом [[Бог|Божјим]] доведен у [[Александрија|Александрију]], где га [[патријарх]] Протерије, после једног небеског откровења, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној [[Арабија|Арабији]], коју [[свети цар Елезвој]] тек беше ослободио од |
'''Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски''' најпре је био [[ђакон]] цркве Медиоланске, где имаше многа виђења. И он сматраше да је промислом [[Бог|Божјим]] доведен у [[Александрија|Александрију]], где га [[патријарх]] Протерије, после једног небеског откровења, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној [[Арабија|Арабији]], коју [[свети цар Елезвој]] тек беше ослободио од Дунана Јеврејина. |
||
[[Слика:Krst.jpg|100п|десно]]Пастир добри и чудотворац велики, уредио [[црква|цркву]] Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво [[Јевреји|Јевреја]]. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву [[Исус Христос|Христа Господа]] пред неверним Јеврејима, због чега се Јевреји одлучише на [[крштење]]. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни (упокојио) [[552]]. године. |
|||
Верзија на датум 6. март 2006. у 16:50
Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски најпре је био ђакон цркве Медиоланске, где имаше многа виђења. И он сматраше да је промислом Божјим доведен у Александрију, где га патријарх Протерије, после једног небеског откровења (чудеса и призивање Исуса Христа), рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној Арабији, коју свети цар Елезвој тек беше ослободио од тираније Дунана Јеврејина.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Krst.jpg/100px-Krst.jpg)
Пастир добри и чудотворац велики Цркве Христове, уредио цркву Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, због чега се Јевреји одлучише на крштење. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни (упокојио) 552. године.
Српска православна црква слави га 19. децембра по црквеном, а 1. јануара по грегоријанском календару.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.