Наташа Кандић — разлика између измена

Наташа Кандић (рођена 1946) је контроверзни борац за људска права у Србији.

Кандићка је извршна директорка Фонда за хуманитарно право из Београда који је оформила 1992. године. To je невладинa организације која тврди да истражује убиства, мучења, логоре и нестанке људи током сукоба на територији бивше Југославије.

Не постоје званичне информације о томе ко финансира овај Фонд. Неки западни и домаћи медији тврде да је један од финансијера и Фондација Сорош и да 70 правника ради за њен фонд ^[1]. Фонд је такође примао донацију од организације The National Endowment for Democracy ^[2] (која је 99% финансирана из буџета САД). Фонд никада није изашао у јавност са подацима о својим финансијама и изворима финансирања.

Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код владајуће политичке елите режима Слободана Милошевића, а сличан статус има и код актуелне владе Војислава Коштунице, као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано ^{[тражи се извор]}. Није популарна ни међу већином жртвава рата српске националности, који углавном сматрају да се она селективно залаже за кажњавање само једне, српске стране.

Награде и признања

Наташа Кандић је добитница низа међународних признања – награду Хјуман Рајтс Воч (Human Rights Watch) добила је 1993, а 2003. амерички недељник Тајм (TIME) уврстио ју је на листу 36 европских поп-хероја, на којој су, међу осталим, били Џејми Оливер и Дејвид Бекам.

Постала је почасна грађанка федералног дела Сарајева 29. септембра 2005. због њеног залагања „да се казне сви они који су починили грозни масакр у Сребреници“.

Од председника Хрватске Стјепана Месића добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата. ^[3]

Физички напад на скупу Удружења породица несталих лица са КиМ

На протестном скупу Удружења породица несталих Срба са Косова и Метохије на Тргу Републике 2003. године, Наташа Кандић се појавила, и када су појединци то приметили покушали су да је отерају гурајући је и обраћајући јој се погрдним речима и називајући је "издајицом"^[4], након чега је дошло до препирке. Како су објаснили, после пет година и стотину протестних окупљања, овај њен долазак протумачен је као провокација. Када јој је Никола Поповић из Пећи, затражио да се представи она га је ошамарила^{[5] [6]}.

Београдска полиција је саопштила да ће против Кандићке поднети захтев за покретање прекршајне пријаве ^[7].

Референце

1. ^ Чланак у BusinessWeek Online
2. ^ Донације за пројекте на Косову организације The National Endowment for Democracy
3. ^ [1]
4. ^ Изјава Наташе Кандић радију Б92 у вези инцидента
5. ^ Глас јавности о инциденту
6. ^ Лист Данас - о инциденту и изјава Николе Поповића
7. ^ Саопштење за јавност Министарства унутрашњих послова о инциденту и покретању прекршајног поступка

Спољашње везе

• Фонд за хуманитарно право
• Снимак репортаже са Телевизије Пинк, који приказује и инцидент.
• [2] и [3] отворено писмо Наташе Кандић тадашњем министру унутрашњих послова Србије Душану Михајловићу.