Пређи на садржај

Наташа Кандић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м типо
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Наташа Кандић''' (рођена [[1946]]) је контроверзни борац за [[људска права]] у Србији. Она је извршна директорка и оснивач Фонда за хуманитарно право из [[Београд]]а. Фонд за хуманитарно право је регионална невладина организација за људска права и међународно хуманитарно право, основан [[1992]].године у вези са оружаним сукобима у [[СФРЈ| бившој Југославији]]. Активности Фонда финасијски су подржали између оосталих: Савет Европе, Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (SIDA), Национална задужбина за демократију (NED), САД, и Шведски хелсиншки комитет за људска права (SHC), Шведска, Open Society Institute. Неки западни и домаћи медији тврде да је један од финансијера и [[Фондација Сорош]] и да 70 правника ради за њен фонд <ref>[http://www.businessweek.com/magazine/content/05_22/b3935405.htm Чланак у -{BusinessWeek Online}-]</ref>. Фонд је такође примао донацију од организације ''-{The National Endowment for Democracy}-'' <ref>[http://www.ned.org/grants/05programs/grants-cee05.html#Kosovo Донације за пројекте на Косову] организације -{''The National Endowment for Democracy''}-</ref> (која је 99% финансирана из буџета САД). Фонд никада није изашао у јавност са подацима о својим финансијама и изворима финансирања.
'''Наташа Кандић''' (рођена [[1946]]) је у . Она је извршна директорка и оснивач Фонда за хуманитарно право из [[Београд]]а. Фонд за хуманитарно право је регионална невладина организација за људска права и међународно хуманитарно право, основан [[1992]].године у вези са оружаним сукобима у [[СФРЈ| бившој Југославији]]. Активности Фонда финасијски су подржали између : Савет Европе, Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (SIDA), Национална задужбина за демократију (NED), САД <ref>[http://www.ned.org/grants/05programs/grants-cee05.html#Kosovo Донације за пројекте на Косову] организације -{''The National Endowment for Democracy''}-</ref> ) .


Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код владајуће политичке елите режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а сличан статус има и код актуелне владе [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано {{чињеница}}.
Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код владајуће политичке елите режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а сличан статус има и код актуелне владе [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано {{чињеница}}.
Ред 7: Ред 7:
Наташа Кандић је добитница следећих награда: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surroiem), Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surroiem), 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion, 2000 Alexander Langer Prize (sa Vjosa Dobrunom), 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund. Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31.маја 2001.године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца (Србија) а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право.
Наташа Кандић је добитница следећих награда: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surroiem), Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surroiem), 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion, 2000 Alexander Langer Prize (sa Vjosa Dobrunom), 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund. Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31.маја 2001.године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца (Србија) а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право.
Постала је почасна грађанка федералног дела [[Сарајево|Сарајева]] [[29. септембар|29. септембра]] [[2005]]. због њеног залагања „да се казне сви они који су починили грозни [[масакр у Сребреници]]“.
Постала је почасна грађанка федералног дела [[Сарајево|Сарајева]] [[29. септембар|29. септембра]] [[2005]]. због њеног залагања „да се казне сви они који су починили грозни [[масакр у Сребреници]]“.
Од председника [[Хрватска|Хрватске]] [[Стјепан Месић|Стјепана Месића]] добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата. <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=07&nav_category=11&nav_id=219040 ]</ref>
Од председника [[Хрватска|Хрватске]] [[Стјепан Месић|Стјепана Месића]] добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата. <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=07&nav_category=11&nav_id=219040 ]</ref>


==Физички напад на скупу Удружења породица несталих лица са КиМ==
==Физички напад на скупу Удружења породица несталих лица са КиМ==

Верзија на датум 23. мај 2007. у 23:13

Наташа Кандић (рођена 1946 у Тополи). Студирала је социологију, радила у општини Палилула, затим у градском синдикату, па у Центру за антиратну акцију. Она је извршна директорка и оснивач Фонда за хуманитарно право из Београда. Фонд за хуманитарно право је регионална невладина организација за људска права и међународно хуманитарно право, основан 1992. године у вези са оружаним сукобима у бившој Југославији. Активности Фонда финасијски су подржали између осталих: Савет Европе, Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (SIDA), Национална задужбина за демократију (NED), САД [1], Шведски хелсиншки комитет за људска права (SHC), Шведска, Open Society Institute. [2].

Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код владајуће политичке елите режима Слободана Милошевића, а сличан статус има и код актуелне владе Војислава Коштунице, као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано [тражи се извор].

Награде и признања

Наташа Кандић је добитница следећих награда: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surroiem), Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surroiem), 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion, 2000 Alexander Langer Prize (sa Vjosa Dobrunom), 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund. Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31.маја 2001.године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца (Србија) а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право. Постала је почасна грађанка федералног дела Сарајева 29. септембра 2005. због њеног залагања „да се казне сви они који су починили грозни масакр у Сребреници“. Од председника Хрватске Стјепана Месића добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата. [3]

Физички напад на скупу Удружења породица несталих лица са КиМ

На протестном скупу Удружења породица несталих Срба са Косова и Метохије на Тргу Републике 2003. године, Наташа Кандић се појавила, и када су појединци то приметили покушали су да је отерају гурајући је и обраћајући јој се погрдним речима и називајући је "издајицом"[4], након чега је дошло до препирке. Како су објаснили, после пет година и стотину протестних окупљања, овај њен долазак протумачен је као провокација. Када јој је Никола Поповић из Пећи, затражио да се представи она га је ошамарила[5] [6].

Београдска полиција је саопштила да ће против Кандићке поднети захтев за покретање прекршајне пријаве [7].

Референце

  1. ^ Донације за пројекте на Косову у 2005. организације The National Endowment for Democracy
  2. ^ Чланак у BusinessWeek Online
  3. ^ Вест на сајту Б92
  4. ^ Изјава Наташе Кандић радију Б92 у вези инцидента
  5. ^ Глас јавности о инциденту
  6. ^ Лист Данас - о инциденту и изјава Николе Поповића
  7. ^ Саопштење за јавност Министарства унутрашњих послова о инциденту и покретању прекршајног поступка

Спољашње везе