Наташа Кандић — razlika između izmena
m типо |
Nema opisa izmene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Наташа Кандић''' (рођена [[1946]]) је |
'''Наташа Кандић''' (рођена [[1946]]) је у . Она је извршна директорка и оснивач Фонда за хуманитарно право из [[Београд]]а. Фонд за хуманитарно право је регионална невладина организација за људска права и међународно хуманитарно право, основан [[1992]].године у вези са оружаним сукобима у [[СФРЈ| бившој Југославији]]. Активности Фонда финасијски су подржали између : Савет Европе, Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (SIDA), Национална задужбина за демократију (NED), САД <ref>[http://www.ned.org/grants/05programs/grants-cee05.html#Kosovo Донације за пројекте на Косову] организације -{''The National Endowment for Democracy''}-</ref> ) . |
||
Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код владајуће политичке елите режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а сличан статус има и код актуелне владе [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано {{чињеница}}. |
Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код владајуће политичке елите режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а сличан статус има и код актуелне владе [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано {{чињеница}}. |
||
| Red 7: | Red 7: | ||
Наташа Кандић је добитница следећих награда: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surroiem), Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surroiem), 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion, 2000 Alexander Langer Prize (sa Vjosa Dobrunom), 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund. Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31.маја 2001.године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца (Србија) а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право. |
Наташа Кандић је добитница следећих награда: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surroiem), Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surroiem), 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion, 2000 Alexander Langer Prize (sa Vjosa Dobrunom), 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund. Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31.маја 2001.године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца (Србија) а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право. |
||
Постала је почасна грађанка федералног дела [[Сарајево|Сарајева]] [[29. септембар|29. септембра]] [[2005]]. због њеног залагања „да се казне сви они који су починили грозни [[масакр у Сребреници]]“. |
Постала је почасна грађанка федералног дела [[Сарајево|Сарајева]] [[29. септембар|29. септембра]] [[2005]]. због њеног залагања „да се казне сви они који су починили грозни [[масакр у Сребреници]]“. |
||
Од председника [[Хрватска|Хрватске]] [[Стјепан Месић|Стјепана Месића]] добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата. <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=07&nav_category=11&nav_id=219040 ]</ref> |
Од председника [[Хрватска|Хрватске]] [[Стјепан Месић|Стјепана Месића]] добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата. <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=07&nav_category=11&nav_id=219040 ]</ref> |
||
==Физички напад на скупу Удружења породица несталих лица са КиМ== |
==Физички напад на скупу Удружења породица несталих лица са КиМ== |
||
Verzija na datum 23. maj 2007. u 23:13
Nataša Kandić (rođena 1946 u Topoli). Studirala je sociologiju, radila u opštini Palilula, zatim u gradskom sindikatu, pa u Centru za antiratnu akciju. Ona je izvršna direktorka i osnivač Fonda za humanitarno pravo iz Beograda. Fond za humanitarno pravo je regionalna nevladina organizacija za ljudska prava i međunarodno humanitarno pravo, osnovan 1992. godine u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Aktivnosti Fonda finasijski su podržali između ostalih: Savet Evrope, Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA), Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), SAD [1], Švedski helsinški komitet za ljudska prava (SHC), Švedska, Open Society Institute. [2].
Zbog prikupljanja i objavljivanja materijala o ratnim zločinima, Nataša Kandić nije bila popularna kod vladajuće političke elite režima Slobodana Miloševića, a sličan status ima i kod aktuelne vlade Vojislava Koštunice, kao i kod određenog dela javnosti, jer smatraju da se ona bavi ratnim zločinima jednostrano [traži se izvor].
Nagrade i priznanja
Nataša Kandić je dobitnica sledećih nagrada: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surroiem), Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surroiem), 2000 Roger E. Joseph Prize koju dodeljuje Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion, 2000 Alexander Langer Prize (sa Vjosa Dobrunom), 2000 Civil Courage Prize koju dodeljuje Northcote Parkinson Fund. Univerzitet u Valensiji dodelio je Nataši Kandić 31.maja 2001.godine titulu počasnog doktora u znak priznanja za njen dugogodišnji i istrajni rad u oblasti zaštite ljudskih prava i humanitarne aktivnosti. U 2002. godini Nataša Kandić je dobila nagradu Odbora za ljudska prava iz Leskovca (Srbija) a povodom dana opštine Tutin, 28. maja 2003. godine Plaketu opštine za desetogodišnji rad na zaštiti ljudskih prava u Sandžaku. Nataša Kandić je na listi 36 evropskih heroja 2003. godine, koju je sačinio magazin Time, a iste godine dodeljena joj je CEELI nagrada Američkog udruženja pravnika. People in Need Foundation dodelio je 2004. godine nagradu Homo Homini Nataši Kandić i Fondu za humanitarno pravo. Postala je počasna građanka federalnog dela Sarajeva 29. septembra 2005. zbog njenog zalaganja „da se kazne svi oni koji su počinili grozni masakr u Srebrenici“. Od predsednika Hrvatske Stjepana Mesića dobila je orden „Danice Hrvatske“ zbog njenih zasluga u uspostavljanju kontakata između Srbije i Hrvatske i uspeha u pravnom rešavanju posledica rata. [3]
Fizički napad na skupu Udruženja porodica nestalih lica sa KiM
Na protestnom skupu Udruženja porodica nestalih Srba sa Kosova i Metohije na Trgu Republike 2003. godine, Nataša Kandić se pojavila, i kada su pojedinci to primetili pokušali su da je oteraju gurajući je i obraćajući joj se pogrdnim rečima i nazivajući je "izdajicom"[4], nakon čega je došlo do prepirke. Kako su objasnili, posle pet godina i stotinu protestnih okupljanja, ovaj njen dolazak protumačen je kao provokacija. Kada joj je Nikola Popović iz Peći, zatražio da se predstavi ona ga je ošamarila[5] [6].
Beogradska policija je saopštila da će protiv Kandićke podneti zahtev za pokretanje prekršajne prijave [7].
Reference
- ^ Donacije za projekte na Kosovu u 2005. organizacije The National Endowment for Democracy
- ^ Članak u BusinessWeek Online
- ^ Vest na sajtu B92
- ^ Izjava Nataše Kandić radiju B92 u vezi incidenta
- ^ Glas javnosti o incidentu
- ^ List Danas - o incidentu i izjava Nikole Popovića
- ^ Saopštenje za javnost Ministarstva unutrašnjih poslova o incidentu i pokretanju prekršajnog postupka
Spoljašnje veze
- Fond za humanitarno pravo
- Snimak reportaže sa Televizije Pink, koji prikazuje i incident.
- [1] i [2] otvoreno pismo Nataše Kandić tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Srbije Dušanu Mihajloviću.