Класицизам — разлика између измена

Класицизам је уметнички правац, који је настао у Француској на краљевском двору "Краља сунца" Луја XIV одакле се проширује. Прва фаза се назива барокни класицизам због упетребе барокних елемената у њему. Ово се доба сврстава још у барокно доба. После њега долази рококо који се одвраћа до неке мере од класицизма. Нови наступ класицизма је донела Француска револуција.

Чињеница је да се од 18. века могло очекивати једно револуционарно време и француска је буржоазија била у свом прогресивном кретању, видимо како она има своје друштвене политичке циљеве и мишљење које је као и мишљење античке идеологије пружало грађанству слободе. Целокупна уметност и римска и грчка постала је идеал уметности буржуазије. “Лепота се не налази у природи већ су је створили Грци”. Уметници су требали да задовоље тежњу буржуазије у античком, римском и грчком свету. Такове се идеје распростиру по целој Европи.

Класицизам се труди да се одвоји од барока и рококоа и да постане умеренији и једноставнији. У доба Наполеона Бонапарта се назива емпир који је преузимао елементе из антечке грчке и ренесансе и давао је нагласке на разум и разумљивост у стварању. У њему се сматра да се појединац мора подвргавати друштву.

Класицизам је у највећем замаху у дода абсолутионистичких монархија у Европи. Подржавали се се класичне форме које су биле инспирисане узокима из антике.

Карактеризирао се филозофским разматрањима о идеалима и о истинама, лепоти и љубави као и тежњом верног саображавања разних карактерних црта човека (херој, лопов, преварант...), већ какви год да су.

Класицизмом се у француској и енглеској литератури назива неокласицизам. Класицизам се развија у првој половини 19. века а у народним срединама и много касније.

Архитектура класицизма

Архитектонски објекти су једноставни са поједностављеном декорацијом, имају троугласте штитове, равне и чисте линије, употребљавају стилске античке ступове у архитектури и граде се објекти као банке, уреди, болнице, позоришта, док се не граде сакрални објекти у ово доба. Типични су француски паркови који се карактеришу симетричним стазама, алејама, водоскоцима и у којим се стабла шишају у геометријским формама. Све се одликује строгим редом и чврстим правилима.

У класицистичкој архитектури 16.-тог века је италијански архитекта Андреа Паладио (1508.- 1580. ) развијао паладионозам у коме се труди за установљавањем пропорција грађевина и њених елемената а израз је достојанствен и хладан. Овај правац је пренечен у друге земље Европе (Француска, Енглеска, Холандија и Немачка- у једном делу).

Сликарство

Слично као и у архитектури и сликарство се заснива на пропорцији и композицијским канонима. Основ сликарске композиције је јасно раздвајање сликарске површине и упредношЋавање композиционих линија.

Класицизам се у сликарству формирао у првој половини 17.-тог века са сликарима Клод Желе звани Клод Лорен (1600. - 1682. ) који слика велике композиције по узору на антику и ренесансу, природне амбијенте са бљештавом светлошћу, као и Никола Пусен (1594.- 1665.) који је најистакнутији сликар 17.-тог века и чији је идеал склад облика и строгост композиције. Поред овог класицизма развијао се и академски класицизам.

У 19. веку се класицизам у потпуности изживео и преко покушаја рестаурације класицизма и појединих значајних појава (Енгр) постао је реакционарни правац. Жан Доминик Енгр (1780. - 1867. ) , савременик и противник Ежена Делакроа (1978. - 1863. ) који је имао напреднија схватања, и за разлику од њга Енгр је тежио за историским сликарством и историјским мотивима и био је сликар и актова као и портрета односно у области коју је ускоро заменила фотографска камера.

Филозофија

Филозофски смер класицизма је био рационализам, и као пример мишљења и схватања може бити цитат Ренеа Декарта: " Мислим, дакле постојим".

Књижевност

Гајила је строга естетска правила, тражила је тачност и разумљивост као и јасноћу те подвлачи важност и значај интелекта, неизбежност друштвеног реда и држи се чврстих моралних принципа. Одобрава владавину и моћ владара.

За класицизам су типични и салони који се појављују и који формирају мишљења а никле су и академије које су гајили језик и прецизност форме.

Литерарна форма се дели на два правца

• висока - епови, оде, химне, трагедије.
• ниска - комедије, бајке, сатире.

Референце

• PSN ČS Akademia vied, Praha 1962.
• Istorija umetnosti, HW Janson, Beograd 1982.