7TP

7TP
7ТП
Основне карактеристике
Земља порекла	Пољска
Намена	лаки тенк
Почетак производње	1935.
Број примерака	149
Брзина на путу	37 km/h km/h
Досег	пут 160 km, терен 130 km
Димензије и маса
Дужина	4,65 m
Ширина	2,5 m m
Висина	2,12 m
Тежина	9,900 t
Опрема
Главно наоружање	1 x 37 mm Bofors wz. 37
Споредно наоружање	1 x 7,92 mm Browning wz. 30
Оклоп	5-17 mm mm
Мотор	мотор PZInż-235, 6-цилиндрични снаге 110 КС код 1.800 обр./мин.
Снага (КС)	110 КС
Посада
Посада	3

7TP је пољски лаки тенк из периода пре Другог светског рата. Током двадесетих и тридесетих година прошлог века борбене јединице Пољске армије су биле опремљене „пратећим типовима тенкова“ масе до 10 тона због чега су названи лаким тенковима: „Рено ФТ-17“, „Рено Р-35“, „Викерс Модел Е“ и 7ТП. 7ТП је био осмишљен и конструисан у Пољској као први тенк са дизел-мотором на свету. Био је један од најмодерније конструкцијски дизајнираних у то доба.

Осмишљавање је вршено на Истраживачком Комитету Државног Института за Инжињеринг 1933. године, и конструисан је према британском двокуполном тенку Vickers-E. Први прототип је био преузет у августу 1934. године. С обзиром да је био захтеван даљи рад на њему Техничко-Истраживачки Уред Оклопних Корпуса (пољ. BBT - Broni Pancernej) преузео је одговорност за комплетирање његовог дизајна и радова на документацији како би отпочела његова серијска производња.

Прва серија двокуполних тенкова 7ТП произведена је у Државном Институту за Инжињеринг (PZ inz, Чаковицама, близу Варшаве; сада Z.M. „Ursus“).

Двокуполна верзија тенка била је опремљена наоружањем састављеним од два митраљеза калибра 13.2 и 7.92 mm. Међутим, њихова ватрена моћ није задовољила пољско Министарство рата. Наређено је да се повећа његова ватрена моћ. Институт у Чаковицама је одлучио да реконструише тенк и на њега монтира Bofors Model 37 тенковски топ. На овај начин је развијена једнокуполна верзија тенка 7ТП.^[1]

Прототип је израђен 1936. и пошто се успешно показао на тестовима прва серија једнокуполних тенкова напушта Институт у Чаковицама 1937. Наредне, 1938, тенкови су били опремљени новим куполама које су са задње унутрашње стране биле опремљене акумулаторима ради снабдевања краткоталасног радио-одашиљача домета до 5 km. У периоду од 1937. до 1939. било је произведено око сто једнокуполних примерака.

Тенк је био осмишен на следећи начин: труп је био челичан, варене конструкција са оклопом који су чиниле превучене металне плоче дебљине од 5 до 17 mm, спојеним шрафовима са округлом главом. Купола је била постављена асиметрично, на леву страну трупа. Њена конструкција је била истоветна конструкцији трупа а напред је била опремљена истуреном металном плочом прилагођеном да носи -{Bofors 37-} модел тенковског топа, калибра 37 mm, исто добар као и Browning Model 30 7.92 mm спрегнути митраљез.^[1]

Купола је била постављена на кугличним лежајевима и покретан је ручно. С топом је био обједињен перископски нишански уређај произведен у PZO Варшава и њиме је руковао командир тенка који је истовремено обављао и дужност нишанџије. На десној страни топа било је место пуниоца. Пунилац је користио једнако добар „Gundlach“ перископски нишан. Овде је веома интересантно поменути да су „Gundlach“ нишански уређаји бил�� претече модерних тенковских оптичких уређаја, који се и данас користе.

Са задње стране куполе било је акумулаторско сладиште који је снабдевао краткоталасни радио-уређај, типа 2N/C. Тенк је био опремљен са 80 топовских граната и 3960 m за митраљез. Имао је веома снажан Saurer, четворотактни, шестоцилиндрични линијски постављен VBLDb дизел-мотор од 110 коњских снага (81 kW) кубикаже 8.550 cm³ који је био водено хлађен. Обртни моменат је до мењача био преношен преко карданске осовине. Мењач који је био постављен у трупу преносио је снагу до гусеница преко система од два зупчаника омогућавајући четири брзине напред и једну уназад. На трупу, са предње десне стране била је постављена возачка кабина која је имала засебан приступ, поклопац са капком који је имао отвор за гледање. Постоље и вешање су се састојали од два зупчаника погонског уређаја на предњим странама, точкова „лењиваца“ на задњим крајевима страни и гусеница од 110 чланака, спојених клиновима. Гусенице су биле подупрте са четири носећа точка ( повратни ваљци) са обе стране. Труп тенка 7ТП био је постављен на четири групе са четири потпорна точка која су била повезана гуменим главама. Електрични систем од 24 W коришћен био је коришћен за стартовање мотора, за светлосне и сигналне потребе. Светлосни генератор типа 400/24, био је напајан из акумулатора са оловним батеријама и коришћен је као струјни генератор. Двострани фарови, рефлектор и задњи фар представљали су систем осветљења.

Током Септембарске кампање, тенк 7ТП био је у опреми многих борбених јединица:

1. Лаког тенковског батаљона у Пруској армији, Варшавској моторизовано-механизованој бригада под командом пуковника Стефана Ровецког, у Лубинској армији;
2. Лаког тенковског батаљона у Лођској армији;
3. Лаког тенковског батаљона који је учествовао у одбрани Варшаве.

Узимајући у обзир тактичко-оперативна својстава тенка 7ТП слободно се може закључити да био супериорнији од немачких тенкова исте класе „PzKpfw I“ и „PzKpfw II“ који су били коришћени у немачкој инвазији 1939. године. Међутим, упркос бројним победама у борбама са немачким тенковима као нпр. у близини Пиотркова 4. и 5. септембра и код Томашов Лубелског 18. септембра нису имали већи учинак у Септембарској кампањи због малог броја ангажованих и разбацаних у различитим борбеним јединицама.^[1]

Камуфлажне боје и ознаке[уреди | уреди извор]

7TP тенкови који су учествовали у Септембарској кампањи 1939, били су офарбани на два начина, коришћена у Оклопним Корпусима од почетка 1930-их година, базирана на три боје: маслинасто зелена (каки боја), пустињскожута и тамнобраон. У првој варијанти тенкови су били обојени у равне хоризонталне траке са глатким границама између боја. У другој варијанти цео тенк је био обојен маслинасто зелено (каки). Истовремено хоризонтални распоред боја у варјанти са три боје био је исти на свим нивоима. Поред камуфлажног бојења, 7TP тенкови су имали амблеме тенковских батаљона нацртане са обе стране куполе, у близини отвора за посматрање: белог јагуара у скоку - амблем 2. Лаког Тенковског Батаљона или белог бизона уоквиреног белим кругом - амблем 5. Лаког Тенковског Батаљона. По избијању непријатељстава ове ознаке су биле префарбане да би се непријатељу отежало распознавање пољских јединица.

Ови тенкови су коришћени 1939. године у саставу 1. и 2. батаљона лаких тенкова као и у одбрани Варшаве.

Тенкови 7ТП су били бољи од немачких лаких тенкова из 1939. године и могли су успешно да се супротставе тадашњим немачким средњим тенковима.^[1]

У борбама 1939. немачка армија је заробили одређену количину ових тенкова. Од њих је направљен 203. Оклопни Батаљон. Године 1940, већина ових тенкова је пренета у Норвешку, а један одред у Француску.

Види још[уреди | уреди извор]

• ТК серија (танкета)
• Оклопна кола модел 29 Медвед
• Оклопна кола модел 34
• Викерс Модел Е (тенк)
• Панцер I
• Панцер II
• Панцер III
• Панцер IV

7TP на Викимедијиној остави.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

• Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.