Пређи на садржај

Kultivar

С Википедије, слободне енциклопедије
Jabuka: kultivar 'Elstar'
Tulpan: kultivar 'Beauty of Apeldoorn'

Kultivari su grupe biljaka koje su odabrane veštačkom selekcijom iz grupe više varijabli, primenom različitih metoda, sa ciljem uspostavljanja poželjnih osobina koje su važne za uzgajivača i zadržavaju se nakon reprodukcije.[1] Prema definiciji Međunarodnodnog kodeksa nomenklature gajenih biljaka (ICNCP), ovi oblici moraju ispunjavati zahteve: prepoznatljivost (koja ima tendenciju porasta razlikovanja od ostalih), homogenosti (koji je prisutna u svim kultivarima biljke) i stabilnost (naslednost putem ponovljenog razmnožavanja).

Kada se naziv odnosi na takson, termin se ne primenjuje na jednu biljku, nego za sve one koje imaju jedinstvene zajedničke karakteristike koje definišu taj kultivar, a najčešće, pozivajući se na sklop biljaka sa odabranim poželjnim obiležjima. Uopštenije, kultivar podrazumeva najosnovniju klasifikacijsku kategoriju gajenih biljaka, prema Međunarodnоm kodeksu nomenklature gajenih biljaka. Većina kultivara su se pojavili u uzgoju, ali nekoliko ih je specijalno odabrano iz divljine.

Kultivar Osteospermum 'Pink Whirls'.
Kultivar roda orhideja (Oncidium)
Leucospermum 'Scarlet Ribbon'
dobijen ukrštanjem između L. glabrum i L. tottum (na Tasmaniji)

Popularne ukrasne vrsta vrtnih biljkaka kao što su ruža, kamelija, narcis, rododendroni i azalea su kultivari koji se proizvode pažljivim uzgojem i selekcijom za boju i oblik cveta. Slično tome, poljoprivredni prehrambeni usevi su gotovo isključivo kultivari koji su odabrani prema svojstvima kao što su poboljšani prinos, aroma i otpornost na bolesti, a vrlo malo samoniklog bilja se danas koristi kao izvor hrane. Drveće se koristi u šumarstvu i posebnom selekcijom se uzgaja za bolji kvalitet i prinos stabala.

Kultivari koji čine najveći deo široke grupacije Liberty Hyde Bailey u kultigenu,[2] definisani su kao biljke čije poreklo ili selekcija su prvenstveno proizvod namerne ljudske aktivnosti.[3]

Termin kultivar uveo je Bajli, a generalno smatra se da je kovanica od kulti + varijetet, iako može biti izveden i iz kultigen + varijetet. Kultivar nije isto što i botanički varijetet[4]taksonomski rang ispod podvrste, a postoje razlike i u pravilima za kreiranje i korištenje imena botaničkih varijeteta i kultivara. U novije vreme, imenovanje kultivara je komplikovano korištenjem zakonske terminologije u patentiranju i pravu imena selekcionara.[5]

Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih varijeteta (UPOV) nudi pravnu zaštitu biljnih kultivara osobama ili organizacijama koji u promet uvode nove kultivare. UPOV zahteva, kao što je već naglašeno, da kultivar mora biti različit (od drugih), uniforman i stabilan. Dakle, mora imati karakteristike koje se lako razlikuju od bilo kojeg drugog poznatog kultivara. Da bi bio uniforman i stabilan, kultivar mora da zadrži ove karakteristike kod ponovnljenog razmnožavanja.

Imenovanje kultivara je važan aspekt taksonomije kultiviranih biljaka,[6][7] a ispravno imenovanje je propisana pravilima i preporukama Međunarodnog kodeksa nomenklature gajenih biljaka (poznatijeg kao kodeks kultiviranih biljaka). Kultivari dobijaju ime koje se sastoji od naučnog latinskog botaničkog naziva iza kojeg sledi epitet kultivara. Epitet je obično na narodnom jeziku. Na primer, puno ime kultivara krompira Kralj Edvard je Solanum tuberosum 'King Edward'. Deo imena „King Edward” je epitet kultivara, koji je, u skladu sa Pravilima kodeksa kultiviranih biljaka, omeđen jednostrukim navodnicima.[8]

Formalna definicija

[уреди | уреди извор]

Kodeks kultivisanog bilja napominje da se reč kultivar koristi u dva različita značenja: prvo, kao „klasifikaciona kategorija“ kultivar je definisan u članu 2 Međunarodnog kodeksa nomenklature za kultivisane biljke (2009, 8. izdanje) na sledeći način: Osnovna kategorija gajenih biljaka čija je nomenklatura uređena ovim Kodeksom je kultivar.[9] Postoje dve druge klasifikacijske kategorije za kultigene, greks[10] i grupa.[11] Kodeks zatim definiše kultivar kao „taksonomsku jedinicu unutar klasifikacione kategorije kultivara“. Ovo je smisao kultivara koji se najčešće razume i koji se koristi kao opšta definicija.

Kultivar je skup biljaka koje (a) su odabrane zbog određenog karaktera ili kombinacije karaktera, (b) su različite, ujednačene i stabilne u tim karakteristikama, i (c) kada se razmnožavaju na odgovarajući način, zadržava te karakteristike.[12]

  1. ^ Consulta de expertos sobre indicadores de nutrición para la biodiversidad 1. Composición de los alimentos. FAO. Roma. 2008. ISBN 978-92-5-305924-9. 
  2. ^ Bailey 1923, стр. 113
  3. ^ Spencer & Cross 2007, стр. 938.
  4. ^ Lawrence 1953, стр. 19–20.
  5. ^ See
  6. ^ Andrews, Susyn; Leslie, Alan (1999). Alexander, Crinan, ур. Taxonomy of Cultivated Plants. London: Royal Botanic Gardens Kew. ISBN 978-1-900347-89-1. 
  7. ^ Arber, Agnes (1986). Herbals, Their Origin and Evolution, a Chapter in the History of Botany 1470–1670. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33879-0. 
  8. ^ Cultivated Plant Code Article 14.1 Brickell 2009, стр. 19
  9. ^ Cultivated Plant Code. Art. 2.1 Brickell 2009, стр. 6
  10. ^ Cultivated Plant Code. Art. 4 Brickell 2009, стр. 12
  11. ^ Cultivated Plant Code. Art. 3 Brickell 2009, стр. 10–12
  12. ^ Cultivated Plant Code. Art. 2.2 Brickell 2009, стр. 6

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]